Život i smrt u sektama (1): Hotel strave na Floridi
Samo upućeni u delovanje Sajentološke crkve nisu bili iznenađeni vešću koja je obišla svet, da su pristalice ove poznate sekte čak 12 godina držale u zatočeništvu svoju sledbenicu Valeski Paris. Sajentolozi su odbacili njene optužbe, kao i oko 25 sličnih koje su im poslednjih decenija stavili na dušu bivši članovi.
Svi slučajevi su imali veze za zatočeništvom, ali to nije sve. Kada zataje policija i sud, protivnici ove sekte, koja je u Americi priznata kao religija, upozoravaju koliko je ona opasna. Ovih dana ažuriraju i memorijalne sajtove posvećene onim, manje srećnim sledbenicima koji su umrli pod nerazjašnjenim okolnostima. Među takvima su i osnivač Lafajet Ron Habart i njegov sin Kventin.
Vruće, smrdljivo, bučno
Valeski Paris, koja danas živi u Australiji, rođena je u Švajcarskoj, u porodici sajentologa. Pred TV kamerama je ispričala kako ju je oteo vođa crkve Dejvid Miskevidž kada je imala 18 godina. Učinio je to pošto je njena majka javno osudila sajentološko učenje, jer je njen muž Alber Žakije, milioner koji je zbog ove crkve spao na prosjački štap, izvršio samoubistvo. Time je zapečatila sudbinu svoje kćeri. Parisova je odvedena na luksuzni brod-hram Slobodni vetrovi koji krstari Karipskim morem, ali ne da bi uživala.
Milioni vernika
Sajentološka crkva danas ima oko 15.000.000 vernika u 120 država sveta. Cena početnog kursa je 2.000 dolara, a celokupnog 350.000 dolara. Koliko su sekte postale profitabilni biznis, svedoči i čuvena izjava osnivača Lafajeta Ronalda Habarda:
"Ako čovek zaista želi da zaradi milion dolara, najbolji način za to je da osnuje svoju religiju." Danas se veruje da se velike finansijske, kriminalne i političke afere u Americi brzo zataškavaju jer sajentolozi uživaju podršku Bele kuće još od kada je na njenom čelu bio Bil Klinton kome su izuzetno pomogli u predizbornoj kampanji. |
"Uzmu vam pasoš kad se ukrcate i od tog trenutka kao da se nalazite na ostrvu usred okeana. Ceo život sam bila u sajentologiji i nisam znala kako da pobegnem", ispovedila se ona. "Miskevidž je smatrao da mora da me odvoji od negativnog uticaja majke i da je brod najbolje mesto za to. Obećao je da ću tu ostati dve nedelje, a one su se pretvorile u 12 godina teškog rada u potpalublju. Bilo je strašno: vruće, smrdljivo, bučno. Prvih 48 sati sam radila bez prestanka, bez sna, potpuno sama", rekla je mlada žena i napomenula: "Crkvu vodi neko ko iskorišćava ljude oko sebe i živi kao kralj krijući se iza religije. Taj čovek nikoga ne voli, on je psihopata."
Sajentolozi drže ljude pod ključem, prvo je na šta upozorava sajt "Laži sajentologije" nekadašnje sledbenice Kristi Vočer. Tu je opisan i slučaj zatočeništva koji se završio tragično, a i danas privlači veliku pažnju u SAD. Kako navodi Mark Hedli u knjizi "Pregoreli zauvek: Iza gvozdene zavese sajentologa", kada je 5. decembra 1995. Lisa Makfirson dovezena u jednu bolnicu kod Klirvotera, na Floridi, već je bila mrtva. Imala je 36 godina, a sa sajentolozima je bila od osamnaeste.
Nekoliko nedelja pre smrti doživela je nervni slom, pa su je članovi sekte, da bi se "odmorila i relaksirala", držali u sobi jednog svog hotela 17 dana pod ključem, što su sami priznali. Zatvaranje je, naime, u skladu sa pravilima te crkve. Ali, patolog je utvrdio da je nesrećna žena dovedena u stanju teške izgladnelosti i dehidracije i da je na telu imala modrice i ujede insekata. Hedli napominje i to da je bilo bližih bolnica u koje je Makfirsonova mogla da bude primljena na vreme, a da su njeni čuvari odabrali najudaljeniju, Nju Port Riči, gde je radio dr Dejvid Minkof, takođe sajentolog. Roditelji nesrećne žene tužili su Sajentološku crkvu zbog odgovornosti za smrt i lišavanja slobode. Sudski spor se vukao godinama. Zaključen je tek 2004. nagodbom čiji se detalji drže u tajnosti.
Lisa Makfirson je u smrt otišla iz sobe u hotelu Fort Harison u Klirvoteru, prvom koji je kupila Sajentološka crkva. Na memorijalnim sajtovima navode se i druge sumnjive smrti u istom hotelu. Još u februaru 1980. u sobi 771 pronađen mrtav 45-godišnji Džozefus Havenit. Autopsijom je utvrđeno da se "najverovatnije udavio" u kadi, s tim da nije pronađen sa glavom pod vodom, ali je voda u kadi bila toliko vrela da mu je oljuštila kožu. U avgustu 1988. u sobi 758 je umro Heribert Pfaf. Imao je 31 godinu. On je tokom noći dobio težak napad epilepsije i udario glavom o noćni stočić.
Njegov lekar, sajentolog, izjavio je da je svom pacijentu prepisao vitamine (a ne standardnu terapiju za epilepsiju), i pored toga što je Pfaf imao stalne epileptične napade. Tori Kristman, koja je sledila sajentološko učenje 30 godina, imala je više sreće. I ona je epileptičarka koju su supervizori sekte bili skinuli sa lekova. Pošto je jedva ostala živa posle serije snažnih napada, zauvek je napustila Sajentološku crkvu 2000. godine. Od tada je jedan od njenih najglasnijih kritičara. Ipak, nijedna sudbina ne privuče toliko pažnje koliko sudbina zvezda šou-biznisa, a sajentologija se najviše i pročula prema članstvu iz Holivuda.
Džon Travolta i njegova supruga glumica Keli Preston to i nisu krili. Ali, kada je na Bahamima 2009. godine od napada sličnih epilepsiji umro njihov 16-godišnji sin Džet, mnogi su posumnjali da bolesni mladić nije uzimao potrebne lekove, jer su mu roditelji pripadnici Sajentološke crkve koja to zabranjuje.
Kada se polovinom prošlog veka u američkoj javnosti pojavio Lafajet Ronald Habard, pisac naučnofantastične proze, sa knjigom "Dijanetika: moderna nauka o mentalnom zdravlju", pomama za njom je bila tolika da je autor krenuo da u celoj SAD osniva dijanetičku organizaciju. Habard je u mladosti sa ocem, oficirom američke mornarice često putovao na Daleki istok. Tamo se upoznao sa hinduizmom, budizmom i okultizmom. U Drugom svetskom ratu je ranjen, i bio je proglašen kliničkim mrtvim, a izlečio se, kako je sam govorio, primenjujući načela dijanetike.
Ćutljivi porođaj
|
Odatle je nastala sajentologija, a 1954. Habard je u Los Anđelesu osnovao i Sajentološku crkvu. Ona je u Americi danas priznata kao religija. Dijanetika promoviše doktrinu da su za svu čovekovu nesreću odgovorni "engrami", iskustva, sećanja iz prošlosti, i da će očišćenjem od njih sledbenici ovog učenja biti srećniji i zdraviji, mentalno stabilni, čak inteligentniji. Prema Habardu, prosečna osoba u svom telu ima hiljade engrama, ali pomoću dijanetike, "nauke o umu" svako se može osloboditi tih napasnika i postati "čist". U tome se koriste naročite metode, uključujući hipnotičke, pa i detektor laži koji je osnivač izumeo, kao i kursevi gde se vode dugi razgovori sa "duhovnim učiteljima". Sve to da bi, tvrde sajentolozi, čovek postao duhovno biće koje snagom uma može da se izleči i ostvari sve što želi u životu.
Može i da se umre
Žestoki protivnici Habardove crkve onda pitaju: ako je krajnji cilj sajentologije da njeni sledbenici postanu čisti od engrama, dostignu "potpunu slobodu" i "preživljavanje", šta je to kod nekih pošlo naopako - umesto da budu izlečeni, otišli su u ludilo, neki i u smrt? Habard je umro 1986. i ostavio preko 500 knjiga, 100 filmova i 3.000 sati snimljenih predavanja i već u njima dao odgovor i na to: "Nemamo nikakve veze sa onima koji su ludi. Ako su ludi, onda su ludi!" objavio je u jednom od retkih TV intervjua. Sa psihotičarima malo može da se uradi. "Obezbediti im relativno bezbedno okruženje, tišinu i odmor, i bez bilo kakvog tretmana mentalne prirode", napisao je on 1965. godine. "Uvek će biti ponekog neuspeha", nastavio je, i "ponekad (oni) ne mogu da se održe u životu".
