Vatikan raspredao naširoko o tetovažama!
Mumije sa tetovažama, krstaši koji su na svojim čelima iscrtavali krstove, kao i Maori ratnici sa Novog Zelanda, bili su inspiracija za neobičnu konferenciju koja je održana u Vatikanu, a na kojoj su učesnici razgovarali o ulozi tetovaža i njihovom značaju za oblikovanje identiteta.
Učesnici konferencije na Univerzitetu u Vatikanu razgovarali su o značaju tetovaža u hrišćanskoj umetnosti, o zabrani tetoviranja u judaizmu, kao i o bolnoj ulozi koju su brojevi imali iscrtani na ljudskim telima u Holokaustu.
Izraelski ambasador u Vatikanu Mordehaj Levi govorio je o jevrejskoj averziji prema tetoviranju koju su mnogi rabini zabranili jer, kako su govorili, menja ljudsko telo kao božju kreaciju.
- Tatui mogu da simbolizuju socijalni status, da identifikuju etničku pripadnost, pokažu iskustva sa verskih hodočašća ili obreda - rekao je ambasador Levi.
On kaže i da se prvi put zainteresovao za istoriju i tetovaže kada je bio postavljen za ambasadora u Švedskoj, jer je tada počeo da čita putopise Šveđana koji su putovali u Svetu zemlju u 17. veku, i vraćali se sa tatuima stečenim u Jerusalimu kao znak hodočašća.
Na njihovim telima su bile ugravirane i slike svetitelja. On ističe i da mnogo toga o tetovažama za sada ostaje nepoznato jer nestaje sa kožom vlasnika nakon njegove smrti.
Učesnici konferencija, koja je otvorila široko polje o načinu kako su se tetovaže koristile kroz različito vreme, zaključili su da je njen značaj veliki tim pre jer je prva takve vrste, a tetoviranje je, napomenuli su, novo polje ozbiljnog akademskog istraživanja.
Luk Renaut sa Univerziteta Poatje govorio je o tetovažama na mumijama u Egiptu, rekavši da je jedna od njih verovatno bila udata za nekog od šefova Nubije, ili visokog zvaničnika, i da je bila "živi trofej” koji je podizao ugled šefova.
Ratnici prvog krstaškog rata iz 11. veka crtali su krstove na čelima i ramenima pre odlaska u borbu kako bi i na taj način dokazali božansku podršku njihovoj misiji.
Tvrdilo se da su njihove stigme, ustvari rane koje treba da imitiraju Hristove rane na raspeću.
Čak i danas mnogi igrači ragbi tima Al Blek sa Novog Zelanda koriste tradicionalne tetovaže Maora, domorodačkih naroda, rekao je Šon Malon, viši kustos u muzeju pacifičke kulture na Novom Zelandu.
- To je opipljiv način da se izrazi prošlost. Imam i ja mnogo tetovaža, samo one nisu sad vidljive - rekao je on na konferenciji.
