Putin za izborni rezultat okrivio svetsku krizu

Jedinstvena Rusija (JR), sa osvojenih 238 od 450 mandata, zadržala je većinu u državnoj Dumi, ali je u poređenju sa prošlim parlamentarnim izborima u Rusiji izgubila 77 mesta, što su neki ocenili kao poraz Putinove politike i jačanje opozicije. Tvrdi se i da su "izbori imali protestni karakter protiv vladine politike". Neki smatraju da će vlast morati da sprovodi duboke reforme, ali pri tom mnogi ocenjuju da to nikako ne ugrožava izvesno ubedljivu Putinovu pobedu na predstojećim predsedničkim izborima u martu, i to još u prvom krugu glasanja.

Stranci većina, njemu fotelja šefa države: Vladimir Putin

Na izbore je izašlo više od 60 odsto birača i skoro polovina njih glasala je za JR što je odličan rezultat za vladajuću partiju, a sa tim se slaže i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

Vladimir Putin manjak glasova tumači kao direktnu posledicu uticaja globalne krize na Rusiju i standard njenih građana.

Medvedev je najavio da će partija sada više pažnje obratiti na svoje ljude u regionima gde JR nije bila uspešna koliko se očekivalo, pa su moguće smene gubernatora koji su doživeli poraz.

Stanovnici gradova su u manjoj meri podržali Putina nego oni iz unutrašnjosti. Tako je JR osvojio slabašnih 25 odsto glasova u Noginsku, industrijskoj oblasti blizu Moskve, gde su pobedili komunisti, do neverovatnih 99,5 odsto u Čečeniji.

Senku na uspeh Putinove partije pokušala je da baci opozicija optužbama za "lažiranje" izbora.

OEBS je ocenio "da je izbore obeležio niz proceduralnih nepravilnosti", ali da su bez obzira na neke nedostatke, glasači mogli da izraze svoju volju.

Direktor Evropskog centra geopolitičkih analiza Mateuš Piskorski izjavio je da "nedostaci na ruskim izborima nisu mogli da utiču na konačan ishod izbora".