Sport ipak nije zdrav?
Iako je rasprostranjeno uverenje da je sport zdrav i potreban, naučnici u poslednje vreme sve više izražavaju svoju sumnju u tačnost ove široko rasprostranjene postavke.
Pri tome nije samo reč o štetnosti ili opasnostima kakve vrebaju profesionalne sportiste, kao što su recimo razne povrede, poremećaji u ishrani, razni psihički problemi zbog preopterećnosti.
Zabava, a ne moranje
Sport postaje sve opasniji i za one koji se njime bave samo amaterski, tvrdi nemački profesor Ingo Frobeze.
- Razlog leži u našem odnosu prema sportu. Mnogi sve više preteruju sa fizičkim naporima, s treninzima i zloupotrebljavaju ga da bi prešli neke nove granice. Drugi problem je u tome što sport postaje sve manje vrsta slobodne aktivnosti, nešto čime se bavimo iz užitka, a sve više nešto što se mora, nešto što društvo očekuje od nas - kaže ovaj stručnjak, ističući da u organizmu počinju da se pojavljuju problemi i poteškoće kojih bez sporta ne bi bilo.
Jedna od najvećih opasnosti, prema mišljenju stručnjaka, leži u trenutno vrlo popularnom maratonu. Sve više ljudi pokušava da učestvuje u ovom takmičenju, što može da bude pogubno.
- I tu je reč o nepoštovanju sopstvenih granica. Mnogi koji trče maraton nalaze se posle trke na ivici srčanog udara, a njihova krvna slika je i mesec dana kasnije još u katastrofalnom stanju - kaže Frobeze.
Rešenje je prava mera
Ipak, on smatra da su fizičke aktivnosti u svakom slučaju i te kako potrebne. Ali, važno je znati pravu meru.
- Još do pre 15 godina smatrali smo zdravim ako redovno i pre svega intenzivno treniramo tri puta nedeljno po bar pola sata. U međuvremenu je ovo stanovište zastarelo. Danas znamo da nam je nedeljno potrebno bar pet puta po 30 minuta bilo kakve vrste kretanja. Važno je pri tom imati na umu da se ne misli na intenzivne treninge pet puta nedeljno, već, na primer, hodanje pešice na posao, rad u vrtu, penjanje po stepenicama i tako dalje - kaže profesor, i dodaje da bi trebalo da se vodimo motom: Bolje je kretati se malo, bez napora i bez znojenja.
