Kako je izgledao svet u 2009. godini?
Svetska finansijska kriza, najveća od Velike depresije 1929, obeležila je 2009. godinu, ali i kontroverza oko dodele Nobelove nagrade za mir Baraku Obami i, naravno, pandemija svinjskog gripa.
Svetska ekonomska kriza je bila tema samita lidera grupe 20 najuticajnijih zemalja sveta (G20) u aprilu u Londonu, a potom i u septembru u Pitsburgu.
Skup lidera u Londonu obeležen je masovnim demonstracijama na kojima je između ostalog zapaljena figura koja predstavlja bankara, obešena na uličnu rasvetu.
Lideri G20 su se na tom samitu obavezali da u posrnulu svetsku privredu ubace dodatnih hiljadu milijardi dolara, ali ne u obliku stimulativnih, fiskalnih paketa nego preko međunarodnih finansijskih institucija.
Na samitu G20 u Pitsburgu je pak dogovorena oštrija kontrola finansijskih tržišta kako se ekonomska kriza ne bi ponovila.
Krajem godine svetska privreda je ipak počela polako da izlazi iz recesije, ali stručnjaci ukazuju da će oporavak od najdublje recesije od Drugog svetskog rata biti veoma spor.
U Meksiku se krajem aprila pojavio novi virus gripa tipa A (H1N1) koji se najpre proširio na SAD, a potom i širom sveta.
Svetska zdravstvena organizacija je zato u junu, prvi put posle 41 godine, proglasila pandemiju.
Samo dan kasnije švajcarska farmaceutska kompanija Novartis saopštila je da je proizvela prvu turu vakcina protiv novog gripa.
U svetu je do sada virus novog gripa laboratorijski potvrđen u 208 zemalja sveta, a broj umrlih je dostigao 10.582.
Nobelov komitet iznenadio je svet kada je 9. oktobra saopštio da je predsednik SAD Barak Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, a zbog, kako je obrazloženo, "njegovih napora da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među ljudima".
Obama je samo nekoliko dana pre nego što će mu biti uručena prestižna nagrada objavio da će u Avganistan biti poslato još 30.000 vojnika i najavio početak povlačenja američkih snaga iz te zemlje od jula 2011. Protivnici rata u Avganistanu se pribojavaju da bi SAD mogle da budu uvučene u "beskrajni konflikt" kao što je to bio slučaj sa ratom u Vijetnamu, ali Obama odbacuje takvo poređenje navodeći da su se SAD u Avganistanu priključili saveznici iz 43 zemlje sveta.
Obama je, međutim, održao obećanje o povlačenju vojnika iz Iraka pa su iračke snage šest godina nakon američke invazije, 30. juna preuzele kontrolu nad gradovima, dok je zatvaranje Gvantanama najavio za januar 2010.
Godine 2009, takođe je prihvaćen Lisabonski ugovor o preustrojstvu evropskih institucija, koji je nakon višegodišnjih pregovora stupio na snagu 1. decembra. EU je dobila prvog predsednika i prvog šefa diplomatije. Taj Ugovor bi trebalo da olakša donošenje odluka u okviru Unije i da poveća njen uticaj na međunarodnoj političkoj sceni, kao i da omogući dalja proširenja.
Jednom od ključnih odredbi Lisabonskog ugovora predviđa se ukidanje prava veta pojedinačnih država u čitavom nizu važnih oblasti i prvi put se predviđa mogućnost da članica istupi iz EU. Povelja EU o osnovnim pravima postaje pravno obavezujuća iako su Velika Britanija, Poljska i Češka uspele da izdejstvuju da budu izuzete.
