Usvojena rezolucija o Siriji
Rezolucija kojom se osušuje nasilje i poziva na hitan prestanak nasilja usvojena je u utorak, većinom glasova sa 122 glasa za, 13 protiv i 41 uzdržan, među kojima su bili Rusija i Kina, javile su novinske agencije.
Komitet UN za ljudska prava osudio je Siriju zbog gušenja osmomesečnih protesta u zemlji i kršenje ljudskih prava. Taj komitet je ujedno pozvao na hitan prestanak nasilja, čime je pojačan međunarodni pritisak na sirijskog predsednika Bašara el-Asada.
Kako je prenela Agencija Frans pres, sirijski predstavnik u UN Bašar Džafari je optužio kosponzore rezolucije - Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku da "podstiču građanski rat".
Džafari je rekao da, iako su evropske zemlje sponzorisale rezoluciju, nije tajna da su SAD njen glavni inspirator, navodi Asošijeted pres. U neobavezujućoj rezoluciji se "snažno osuđuje nastavak teškog i sistematskog kršenja ljudskih prava", uz naglašavanje "proizvoljnih pogubljenja" i "progona" demonstranata i aktivista za ljudska prava.
"Međunarodna zajednica ne može da ćuti", rekao je britanski ambasador u UN Mark Lajal Grant u debati o nacrtu rezolucije, u kojoj se ističe da sirijska vlada nije sprovela mirovni plan Arapske lige i Damask poziva da to učini bez odlaganja.
Komitet UN poziva na povlačenje tenkova sa ulica, oslobađanje političkih zatvorenika, zaustavljanje napada na civile i omogućavanje posmatračima da uđu u Siriju, izveštava AP i dodaje da rezolucija treba da bude potvrđena na plenarnom zasedanju 193 članice Generalne skupštine UN, ocenivši da je tamo usvajanje "potpuno sigurno".
AP ističe da je to pobeda tri evropske zemlje, pošto su Rusija i Kina prošlog meseca stavile veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN u kojoj se osuđuje Asadov obračun sa demonstrantima i preti sankcijama Siriji.
"Zaista se nadamo da su neke članice dobile poruku", rekao je francuski ambasador u Svetskoj organizaciji Žerar Aro.
Ruska agencija Itar-Tas s je prenela, pak, izjavu zamenika stalnog predstavnika Rusije pri UN Sergeja Karjeva da Moskva smatra da se ljudska prava "ne mogu koristiti kao izgovor za mešanje u unutrašnje stvari država" i da se tom pozicijom rukovodila pri glasanju.
"Polazimo od toga da je primarna odgovornost u promovisanju i zaštiti ljudskih prava na samim državama, dok međunarodna zajednica treba da im pruža tehničku pomoć u radu u tom pravcu", rekao je ruski diplomata, dodajući da je takva "konstruktivna saradnja, a ne mentorsko poučavanje, sada najpotrebnije Siriji". Ističući da je za Rusiju nasilno mešanje u Siriji neprihvatljivo, Karjev se založio za bezuslovni prekid nasilja i dinamizaciju međusirijskog dijaloga o dmokratskim reformama.
Prema podacima UN, u sukobima u Siriji poginulo je više od 3.500 ljudi.
