Evropski fondovi ispražnjeni
Posle šesnaestočasovnih pregovora, vlade 27 država-članica EU i Evropskog parlamenta, saglasile su se da budžet Unije za iduću godinu bude povećan za samo 1,86 odsto, koliko se procenjuje da iznosi inflacija.
Evropski komesar Januš Levandovski priznaje da ovaj budžet neće pokriti sve rashode Unije.
EU zbog toga neće moći da izvrši sve preuzete obaveze prema svojim siromašnijim članicama i isplati im sve obećane subvencije.
Jedino što je Evropski parlament, za utehu, uspeo da dobije povećanje stavke u budžetu namenjene "hitnim intervencijama" na ukupno 12 milijardi evra.
Poslanici su tražili znatno "jači" budžet, ali su države - članice do kraja ostale pri svome, ponavljajući da "para nema". Cilj EU je da u 2012. godini ograniči izdatke za različite svoje programe na 129 milijardi evra, što predstavlja jedan odsto ukupnog bruto prihoda Unije. Dve trećine troškova za finansiranje evropskih programa otpadaju na poljoprivredne subvencije i na regionalne fondove.
Postignuti dogovor o minimalnom povećanju budžeta predstavlja poraz za evropske poslanike koji su krajem oktobra izglasali projekat povećanja u visini od 133,1 milijardu, odnosno za 5 procenata.
- Realizam je odneo pobedu - priznao je francuski poslanik Alen Lamasur, koji je predstavljao EP u pregovorima u Briselu. On je indirektno okrivio Grčku i Italiju, dodajući da je "evropski budžet u nemilosti zbog aktuelne situacije u kasama zemalja koje su godinama bacale novac kroz prozor".
Srbija će da sačeka
Dobro obavešteni izvori u Briselu kažu za "Vesti" da će, zbog drastičnih finansijskih mera, Srbija i sve druge zemlje Balkana, osim Hrvatske, čekati veoma dugo na prijem u EU.
"Situacija je takva da bi proširenje, koje znači i nove troškove, sigurno naišlo na odbijanje evropskih glasača. Srbija će dobiti kandidaturu, a posle i datum, ali kada će moći da bude primljena to je druga priča i tiče se daleke budućnosti", kaže naš sagovornik. |
