Grčka vuče Evropu u ambis
Referendum na kome bi Grci odbili evropski plan pomoći i stezanje kaiša mogao bi da dovede do sloma zone evra, a možda i EU.
Ministri finansija zemalja zone evra s mukom su se dogovorili da Grčkoj otpišu polovinu ionako nenaplativih dugova, zauzvrat insistirajući da se vlada u Atini urazumi, stegne još više kaiš i troši onoliko koliko može, a ne koliko hoće. Odahnuli su i u Atini i Berlinu i Parizu, novine su osvanule s naslovima o spasenju evra, u širom smislu zone evra, pa čak i Evropske unije same.
A onda, kad se tome niko nije nadao, grčki premijer Jorgos Papandreu objavio je kako raspisuje referendum na kojem će grčki narod reći šta misli o idejama Nemačke i Francuske.
Ne treba mnogo znanja da bi se shvatilo da će Grci reći "ne" evropskom spasenju i stezanju kaiša, te je Papandreu hitno pozvan na Samit Grupe 20 najrazvijenijih zemalja kako bi objasnio svoje postupke.
Strah od odbacivanja plana Merkel-Sarkozi dovodi u pitanje zonu evra. Grčka je tu sitan zalogaj. Njoj su na raspolaganju milijarde, ali više se sa sigurnošću ne može reći da bi je to moglo izvući iz dugova. Zato se sve otvorenije govori o scenariju: Grčka bankrotira, a u lančanoj reakciji isto se dogodi Italiji, pa Španiji i Portugalu, Irskoj...
Istorija nema primer za takvu vrstu bankrota, konstatuje Dojče Vele. Upravo zbog toga nemački ministar finansija Volfgang Šojble zahteva pripremu mogućeg scenarija sa nadom da bi mogao da pomogne u jasnijem sagledavanju problema.
Reakcija tržišta bila je veoma jasna. Širom Evrope cene akcija su pale, evro je pao u odnosu na dolar. Svi čekaju šta će se dogoditi.
- Čini se kao da se nemački političari nalaze u destruktivnom besu kada je reč o javnim istupanjima o mogućem bankrotu Grčke ili mogućem izlasku iz monetarne unije - kaže Mark Osvald, tržišni strateg iz Londona.
Dakle, stvar treba gledati šire od Grčke. Ako bi njoj i bila vraćena drahma, a zemlja bila izbačena iz zone evra, problem je što tu neće biti kraj. Italija bi vratila liru, Španija pezetu i tako redom. S druge strane, Nemačka bi zadržala evro ili vratila marku, ali bi ona bila toliko vrednija u odnosu na lire ili drahme da bi se nemački izvoz strmoglavio, a to opet znači masovna otpuštanja i pad ukupne privredne aktivnosti.
Zbog toga je jasno da će Nemačka i Francuska kao kičma zone evra, učiniti sve da to zaustave, a u metodama kojima bi to postigle mogu biti i veoma kreativne.
Superministar finansija
Kriza evra kao zajedničke valute bila je neminovna i to iz jednog jednostavnog razloga - nepostojanja političke volje 1999. godine da EU dobije "ministra finansija".
Pravila ekonomije su jednostavna - ako imamo carinsku uniju, potrebna nam je jedinstvena valuta, ako imamo valutu, potrebna nam je Evropska centralna banka, a ako imamo i regulatora, potrebno nam je ministarstvo finansija. Za ovo poslednje EU nije imala političku hrabrost, pa je problem gurnut pod tepih, a budžete je krojilo desetak ministara finansija. Sad će nužda tu paksu promeniti.
Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, najavio je uvođenje funkcije superkomesara, koji bi se bavio isključivo evrom i aktuelnim problemima zone evra, čije su pojedine članice poput Grčke i Italije u ozbiljnim dužničkim problemima.
Za uvođenje ovog novog člana Evropske komisije, kao i za mere oštrije fiskalne discipline i produbljivanje ekonomske unije, biće potrebne određene izmene Lisabonskog sporazuma o kojima bi lideri EU trebalo da odlučuju na samitu u decembru. |
- Evru predstoji duga borba za život i preživljavanje. U igri je strahovito mnogo interesa, počev od banaka, pa do država. Pitanje je ko će koliki deo plena uzeti u toj igri. U svakom slučaju borba za život valute EU će potrajati - smatra ekonomista Danijel Cvjetićanin.
Naknadna pamet Sarkozija
Prijem Grčke u krug zemalja koje koriste evro bila je greška, zato što ekonomija te zemlje nije bila spremna za monetarnu uniju, izjavio je francuski predsjednik Nikola Sarkozi, odgovarajući na pitanje o prijemu Grčke u zonu evra, dve godine posle njegovog uvođenja.
GRČKOJ KROZ PRSTE: Kostadin Pušara
- U toku pregovora 1998. godine, kada se odlučivalo o ulasku u zonu evra, samo su Francuska, Luksemburg i Finska ispunjavali sve kriterijume. Ipak, odlučeno je da se progleda kroz prste, pa je u zonu evra ušlo 11 članica - kaže dr Kostadin Pušara.
|
Da nisu svi konci u rukama velikih smatra Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja:
- Bojim se iznenađenja i to neugodnih kako za Evropu, tako i za ceo svet. Plaši to što je Grčka odlučila da se isplati rizikovati. Ipak ne verujem u propast evra, mislim da će vodeće zemlje Nemačka i Francuska učiniti sve za spasavanje te valute, jer bi povratak na marku, liru, franak mnogo više koštao. Tako skupu rabotu mislim da neće dopustiti.
U ostalom, od 300 milijardi evra koje Grčka duguje, čak 200 je novac nemačkih i francuskih banaka, pa tako vodeće sile Evrope zapravo u prvom redu spasavaju sebe, a ne Grčku.
Evru nema spasa
- Evro ne može da preživi. Briselska birokratija nije sposobna da izgura ideju o ujedinjenju Evrope i zajedničke valute. Spasavanje Grčke liči na spasavanje narkomana i svaka dalja injekcija vodi u još dublju agoniju.
Samo se čeka da pukne kriza u Italiji i to će biti kraj priče o evru, smatra ekonomista Branko Dragaš.
Kad je reč o ishodu referenduma, Dragaš nije uveren da je ishod poznat. |
- Države zone evra Grčkoj su pozajmile milijarde i pružile jemstvo za kredite. Nestanak tog novca povećao bi dug zemalja iz zone evra. Ako se dogodi ono što ja očekujem, da Grčka u nekom trenutku kaže da nije u stanju da otplati dugove, to će povećati dug Nemačke i dovesti u opasnost nemačke kreditne sposobnosti - kaže Stefan Homburg, izvršni direktor Instituta za finansijska istraživanja u Hanoveru.
Bankrot Grčke bi nemačku privredu doveo i situaciju da plaća veće kamate na nove dugove. To samo po sebi ne bi bilo dramatično, ali bi se druge problematične zemlje, kao što su Portugalija, Irska, Italija i Španija, zbog rasta kamatnih stopa, veoma brzo mogle naći u nevolji. U tom slučaju bi se na finansijskom tržištu mogle očekivati razne vrste paničnih reakcija.
PIGS
Nestašnu Grčku po gradaciji nevolje gotovo da su stigle i druge zemlje poput Portugalije, Irske, Italije, Španije.
Zato i ne čudi, što su britanski ekonomisti i poslovni ljudi smislili za ove zemlje pogrdnu skraćenicu od početnih slova imena zemalja PIGS (svinje).
|
Nemci se brzo uklopili u grčki način poslovanja
Mito dobro dođe
Grke u Nemačkoj optužuju za prezaduženost, korupciju, preveliku javnu potrošnju, lenjost i ostalo, ali je Berlin manje govorljiv kada treba poimenično navesti koja su to nemačka preduzeća zarađivala milione upravo zbog grčke široke ruke.
Nemačka je, naime, jedan od glavnih trgovinskih partnera Grčke. Nemački izvoz je 2010. godine iznosio 5,9 milijardi evra dok je uvoz bio svega 1,9 milijardi evra.
Ovaj trgovinski uspeh Berlina u Grčkoj nije slučajan - nemačka preduzeća znala su da se prilagode grčkim "običajima" poslovanja koje sada toliko kritikuju. "Crni fondovi" i mito prilikom sklapanja posla bili su uobičajena praksa od koje su upravo Nemci imali velike koristi i održavali je sve dok je sistem trajao.
Pošto su godinama zatvarali oči pred ovim "poslovnim" običajima nemačke sudije otvorile su istrage o transakcijama između velikih nemačkih preduzeća i Grčke.
Ispostavilo se da je od ukupne količine oružja koje je Grčka poručila u periodu između 2004. i 2008. godine, čak trećina kupljena od nemačkih proizvođača.
Sumnjiva plaćanja preko Kipra i Kajmanskih ostrva bila su česta i pravdana su "savetodavnim uslugama", uprkos tome što je iza toga zapravo bila prodaja 170 tenkova za 1,7 milijardi evra, otkriva nedeljnik "Špigl".
Istražni sudija sumnjiči grupu Esen Ferostal, filijalu Tisen Krup, da je isplatio 83 miliona evra mita za prodaju četiri nemačke podmornice u vrednosti od tri milijarde evra.
Firma Dajmler prošle godine podmitila je sa ukupno 185 miliona dolara funkcionere u pravosuđima 22 države kako bi bili obustavljeni procesi protiv njenih ljudi optuženih za razne malverzacije prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora. O moralu nemačkih firmi govori i podatak da grčki ogranak Simensa ima crnu kasu sa godišnjim budžetom od 15 miliona evra.
