Rusija finansira prezaduženu Evropu
Rusija je spremna da pomogne Evropi u borbi sa dužničkom krizom sa 10 milijardi dolara preko Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali ne odbacuje ni mogućnost bilateralne pomoći zemljama EU.
Ekonomski savetnik ruskog predsednika Arkadij Dvorkovič juče je rekao da je za Rusiju "stvarno važno da Evropa ostane stabilna". - Ako Evropa postane nestabilna, onda će ruska ekonomija ući u fazu nestabilnosti - rekao je Dvorkovič novinarima.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev učestvovaće krajem ove sedmice na skupu lidera Grupe 20 u Kanu.
Tu će se razgovarati o dužničkoj krizi koja se razbuktala u Grčkoj i preti Španiji i Italiji. Na tom skupu će Rusija, koja ima treće po veličini devizne rezerve u svetu, tražiti da sve zemlje počnu da smanjuju budžetske deficite, najavio je Dvorkovič.
- Naš stav o tome nije fleksibilan. Slične stavove imaju i naši partneri iz BRIKS-a. Radićemo zajedno na tome - istakao je ekonomski savetnik ruskog predsednika.
Grupa perspektivnih ekonomija BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) na samitu u Vašingtonu prošlog meseca najavila je da bi mogla da podrži globalnu finansijsku stabilnost kroz MMF i druge međunarodne organizacije.
Zemlje BRIKS-a pomoć uslovljavaju većom ulogom u MMF-u, s obzirom na to da i njihov značaj u svetskoj ekonomiji raste.
Direktor Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) Klaus Regling, koji se nalazi u turneji po Aziji u potrazi za investitorima, rekao je da je dobio uveravanja od zamenika japanskog ministra finansija za međunarodna pitanja da će Tokio nastaviti da kupuje akcije kriznog fonda zone evra.
Saveznici - finansijeri
Evropa se okreće ka zemljama s velikim rezervama strane valute, poput Japana i drugih većih ekonomija, kako bi obezbedila dodatnu finansijsku pomoć za jačanje EFSF-a na oko 1.000 milijardi evra.
Obmana
Evropa, navodno, neće nuditi ustupke Kini u zamenu za njen doprinos jačanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), tvrdi Anri Gueno, savetnik francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija.
Lideri evrozone postigli su dogovor na prošlonedeljnom samitu u Briselu da bi zemlje u razvoju, na čelu sa Kinom, mogle da ulože novac u specijalni fond unutar EFSF, čime bi pomogle njegovom jačanju. Sarkozija, koji je rekao da će Kina imati veliku ulogu u rešavanju dužničke krize evrozone, politički neistomišljenici su tokom vikenda optužili da prodaje evropsku budućnost stranim silama. |
Pomoć za bivše kolonijalne gospodare
Čudan novi svet na Ibero-američkom samitu u Paragvaju: prvi put u istoriji, Španija i Portugal svoje bivše kolonije u Latinskoj Americi mole za pomoć. Nekada potlačeni, dočekali su ih s novim samopouzdanjem.
Ova nova uloga neće se dopasti bivšim kolonijalnim gospodarima. Dugi niz godina Španija i Portugal su finansijski pomagale svoje bivše kolonije, kojima duguju većinu svog bogatstva. Međutim, sada više nema te uobičajene hijerarhije. Prvi put Evropljani traže pomoć od Latinske Amerike.
- Ovo je dobro vreme za Latinsku Ameriku i samit bi trebalo da posluži za jačanje veza između svih zemalja učesnica - izjavio je španski premijer Hoze Luis Rodrígez Zapatero, koji je stigao među prvima u Asunsion, glavni grad Paragvaja, gde na samitu učestvuju 23 zemlje.
- Ovo je prvi put da Latinska Amerika nije deo problema, nego deo rešenja - izjavio je generalni sekretar grupe, ekonomista Enriko Iglesijas iz Urugvaja.
Sve se promenilo
U prošlosti su zemlje Latinske Amerike, primale pomoć bivših kolonijalnih gospodara Španije i Portugala. Sada se te dve zemlje bore sa svojim državnim deficitima, a ekonomija nikako da se pokrene. Bivše kolonije, međutim, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, beleže ekonomski rast u proseku od šest odsto. |
