2300. godine biće nas 8,4 miliona
Broj ljudi na svetu će 31. oktobra dostići sedam milijardi, pokazuje projekcija Ujedinjenih Nacija. Ali, kada će umreti poslednji čovek? Do kada će koja nacija postojati? Kada će nastupiti kraj istorije? Upravo na ta pitanja odgovore je pokušao da pronađe magazin "Ekonomist".
Istraživanje koje je "Ekonomist" sproveo, pokazuje da u bogatijim zemljama Azije sve veći broj žena bira samački život umesto bračnog, zbog čega je na najmnogoljudnijem kontitentu došlo do značajnog pada nataliteta. U čak 83 države širom sveta, sudeći po Ujedinjenim nacijama, ukoliko natalitet ne poraste, žene neće rađati dovoljno kćerki da zamene sebe.
U Hong Kongu, primera radi, na hiljadu žena rodi se 547 ćerki. Ukoliko se ništa ne promeni, tih 547 ćerki rodiće samo 299 svojih ćerki, i tako dalje. Sa takvim trendom, biće potrebno 25 generacija da populacija ovog grada spadne sa 3.75 miliona na samo jednog čoveka. Uzevši u obzir da u Hong Kongu žena u proseku rodi dete u 31. godini, poslednja žena će se tamo roditi 2798. godine.
Sledeći istu logiku, Japan, Nemačka, Rusija, Italija i Španija neće doživeti peti milenijum. Čak je i Kini, koja ima istoriju dugu barem 3.700 godina, ostalo svega 1.500 godina "života", ako sadašnji trend ostane nepromenjen.
"Ekonomist" tvrdi da će poslednja žena u Bosni i Hercegovini umreti 2770, u Makedoniji 3104, u Južnoj Koreji oko 3250, u Nemačkoj i Rusiji oko 3500. godine, dok poslednja kanadska žena umreti oko 4500. godine. Ipak, ubedljivo najbolju projekciju ima Brazil, jer će poslednja žena u toj južnoameričkoj državi umreti krajem petog milenijuma.
Naravno, ako trend ostane nepromenjen. Pitanje je samo, koliko ta prognoza može biti tačna u ovako nestalnom, nepredvidljivom svetu. Kratkoročnom prognozom, ako se projekcija 300t godina unapred može nazvati tako, bavio se Populacioni Fond Ujedinjenih Nacija (UNFPA).
UNFPA predviđa da će broj stanovnika na svetu doživeti svoj vrhunac 2075. godine, kada će dostići cifru od 9,22 milijarde, da bi posle toga počeo da opada, a da zatim ponovo raste. Tako će, ako se njihove prognoze ostvare, 2300. godine planetu Zemlju naseljavati 8,97 milijardi ljudi, što je slična brojka koju su predvideli i za 2050.
Udeo Evrope u svetskoj populaciji će do 2100. godine biti prepolovljen na samo 5,9 odsto, i premda će distribucija po kontinentima opadati i rasti u dva naredna veka, 2300. godine će udeo Evrope biti sličan kao i za sto godina. U isto vreme, udeo Afrike će se udvostručiti na 24,9 odsto. Već za sto godina, umesto sadašnjih četiri puta više stanovnika od Afrike, Azija će imati samo dva puta više žitelja.
Gledano po državama, Srbija (i Crna Gora) će 2050. godine imati 9,3 miliona stanovnika, 2100. - 7,8, 2200. - 7,9 i konačno 2300. godine 8,4 miliona stanovnika.
Prosečni životni vek će i nama kao i ostalim narodima neprestano rasti, i dostići se sto godina 2300. Istovremeno će rasti i prosečna starost stanovništva, pa će posle drastičnog skoka sa 35 godina iz 2000. na 45 2050. godine, rast biti sporiji i za 300 godina će biti 49,2.
Ruska Federacija će u naredna tri stoleća doživeti možda i najteži pad populacije. Od 145 miliona stanovnika, koliko je najveća zemlja na svetu imala pre deset godina, za pedeset će imati malo preko 100, dok će za tri veka imati 91 milion.
Kina će svoj vrhunac doživeti za pedeset godina, sa brojkom od skoro 1,4 milijardi ljudi, nakon čega će broj njenih stanovnika padati, pa onda ponovo rasti, da bi na početku četvrtog stoleća ovog milenijuma dosegla 1,3 milijardi. Sličan scenario sleduje Brazilu i Indiji. Posle 233 miliona koliko se očekuje da će južnoamerička država imati stanovnika za pedeset godina, sledi blagi pad do 2300, kada će Brazil biti naseljen sa 222 miliona. Indija će takođe na vrhuncu biti za pedeset godina, kada će sa 1,5 milijardi biti najmnogoljudnija zemlja sveta, nakon čega im sleduje nagli pad pa stabilizacija na 1,3 milijarde.
Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države će prolaziti kroz neprestani rast populacije. Za pedeset godina, Amerika će imati 408, a za trista čak 493 miliona žitelja.
