Reporter "Vesti" na ostrvu masakra
Utoja nije više ono što je bila do masovnog zločina Andreasa Brejvika (32) na ovom idiličnom ostrvcetu u Tirifjordu, 50-ak kilometara od Osla. Tog kobnog 22. jula ime ovog ostrva postalo je sinonim za svetsku vest strave.
Norvežanin, nešto stariji od svojih žrtava, pokosio je 69 mladih ljudi za nepun sat i po iz političkih razloga, kao antimarksista i borac protiv islamizacije Norveške. Obračunavao se na taj način sa politikom vladajuće Radničke partije.
U kamp podmlatka socijaldemokrata uputio se i stigao posle razorne auto-bombe koju je aktivirao u centru Osla.
Dva i po meseca posle užasa novinari su se prvi put iskrcali na Utoju. Bilo nas je skoro 200 iz šezdesetak svetskih redakcija. "Dagblade" je poslao devet reportera i pet fotoreportera. Jedan od njih je našao foto-aparat. Odmah je prosleđen specijalnoj policiji Kripos.
Pričali smo šapatom netipičnim za novinare. Ukrcani smo tako zanemeli na feribot "Turbjern" kojim se, maskiran u policajca, prevezao i Brejvik.
Lider omladinske organizacije Radničke partije Eskil Pedersen posebno je zahvalio ljudima koji su prvi pohitali da svojim čamcima spasavaju mlade okupljene na ovom ostrvu. Kad je počeo krvavi pir Eskil je bio u glavnoj zgradi kampa, ispred koje su pale prve dve žrtve - policajac Trond Berntsen i Monika Besei obožavana kao Mama Utoja.
Vesti su krenule stazama masovnog ubice. Pumpna stanica je niz strminu do same vode kojom se kotrljala nekolicina u zaludnom pokušaju da izmakne Brejviku. Njih 13 je tu ubijeno u poslednjih desetak minuta masakra, što je potvrđeno tragovima ostalim u vapajima na mobilnim telefonima sa kojih su dozivali svoje roditelje.
Mnogi su stradali u grupama. Veći broj ih je bio ispred Kafea. Kad je počela pucnjava utrčali su u zgradu iza koje ih je na drugom izlazu sačekivao Brejvik. Dvaput je, pucajući, obišao Kafe. Ova zgrada će, inače, biti srušena. Brejvik je tu našao mobilni telefon sa kojeg je posle četrdesetak minuta pokolja prvi put javio policiji da se predaje pošto je izvršio zadatak.
Breza
Koji korak dalje ka šumi naišli smo na brezu sa spomen-pločom. Otkrivena je 18. jula 2011, neki dan pre masakra. Buduće žrtve su odale poštu mladima iz svoje partije, borcima protiv fašizma, koji su izgubili život kao dobrovoljci u Španskom građanskom ratu.
|
