Nemačka slavi dan ujedinjenja
Nemačka danas u Bonu, nekadašnjoj prestonici Zapadne Nemačke, obeležava 21. godišnjicu od ujedinjenja i života u zajedništvu. Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da je Nemačka, 21 godinu posle ujedinjenja, na dobrom putu, ali da velike razlike između istoka i zapada zemlje još postoje.
''Mi smo na dobrom putu, ali postoje još neke velike razlike'', rekla je Merkelova u video-poruci povodom Dana jedinstva, koji ove godine Nemačka obeležava na centralnoj svečanosti u Bonu, nekadašnjoj prestonici Zapadne Nemačke.
Kancelarka, koja je odrasla u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, u velike razlike svrstava demografske promene u takozvanim ''novim pokrajinama'', odnosno, na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke, iseljavanja mladih ljudi, nezaposlenost i imovinske razlike.
''Nezaposlenost je tamo još uvek skoro duplo veća nego u ''starim pokrajinama''. Naravno, i u ''starim pokrajinama'' ima problematičnih krajeva, poput Rurske i drugih oblasti, ali ako čovek to posmatra uzimajući u obzir celu teritoriju zemlje, onda je to velika razlika'', rekla je Merkelova.
Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog jedinstva se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica - ovoga puta je to pokrajina Severna Rajna Vestfalija, najmnogoljudnija pokrajina u kojoj živi oko 18 miliona ljudi i koja, takođe, sutra obeležeava i svoj dan - 65 godina od formiranja.
Kada je reč Danu ujedinjenja, mediji pišu da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine, kada je pao Berlinski zid, kao kraj DDR i konflikata istoka i zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama, od oficijelnog, parlamentarnog proglašnja ujednjenja 3. oktobra 1990. godine.
Par dana pre svečanosti nemački mediji su objavili da je Ludvig Erhard, ''otac'' nemačkog privrednog čuda, imao plan da od bivšeg Sovjetskog saveza ''otkupi'' to jedinstvo za 100 milijardi tadašnjih nemačkih maraka.
Prema informacijama nemačkog nedeljnika ''Špigel'', Erhard je, kao nemački kancelar (bio je na toj funkciji od 1963. do 1966. godine), želeo od Sovjetskog saveza da kupi nemačko jedinstvo za 100 milijardi evra.
Erhard je tada smatrao da će nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju i da je ruska privreda pod pritiskom....a, američke diplomate su tada, u svojim dosijeima označili plan kao nerealističan i politički naivan.
Kada je reč o Nemačkoj, dve decenije posle ujedinjenja i posle hiljada milijardi erva ''upumpanih'' od braće sa zapada, statistika pokazuje da još uvek nije baš sve ''ispeglano'' i ujednačeno i da se nemački istok i dalje rve sa ekonomskim problemima.
Nemačka danas, kada je vodi istočna Nemica Merkelova, predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama.
Samo par dana pred obeležavanje 21. godišnjice zivota u zajedništvu i u jeku evropske dužničke i krize evra u kojoj je Bundestag izglasao paket pomoći od ogromnih 211 milijardi evra, polovina Nemaca je rekla da žali za dobrom, starom nemačkom markom.
U anketi, koju je objavio magazin "Fokus", za povratak marke izjasnilo se 50 odsto Nemaca, a 48 odsto njih kao pristalice evra, dok je pre godinu dana situacija bila skoro obrnuta- 50 odsto Nemaca je želelo evro, a 47 odsto priželjkivalo da se marka vrati.
