Srpski novinar uhapšen u Južnoj Osetiji

Novinar "Pressa" Viktor Lazić uhapšen je prošle subote ujutru u Chinvaliju, glavnom gradu republike Južne Osetije, i već šesti dan je u zatvoru u ovom gradu! Ambasada Srbije u Moskvi, koja je nadležna za ovu republiku, još nije uspela da ga izvuče.

Viktor sa svojom čuvenom "ladom nivom" sa kojom je obišao svet

Viktor Lazić je u pritvoru od subote ujutru, kada su ga priveli graničari na međi između Gruzije i Južne Osetije. Nije mu uručeno nikakvo rešenje o pritvoru, nisu mu pročitana prava, niti pružena mogućnost da dobije advokata, i već pet dana njegova sudbina zavisi isključivo od volje čuvara, koji u prvi mah nisu bili previše blagonakloni prema srpskom novinaru.

Viktor Lazić je iz zatvora prvo pozvao devojku, a prema onome što je ispričao on je uhapšen pošto je prekršio granična pravila, a drakonski je kažnjen u odnosu na uobičajenu administrativnu kaznu ili deportaciju odakle je i krenuo, što se dešava gruzijskim seljacima kada se nađu na "ničijoj zemlji".

Evo njegove ispovesti iz zatvora devojci: 

"U petak popodne krenuo sam iz Gorija u Chinvaliju. To je najkraći i najekonomičniji put. Policija i turisti koje sam sreo su mi rekli da probam, taj put bio je otvoren do 2008. godine, ali da se nikada ne zna da li će nekoga pusiti. U petak popodne oko 18 sati zaustavila me je patrola pogranične policijeGruzije. Rekli su mi da u principu taj put nije otvoren za svakodnevno kretanje osim za OEBS.

Posle konsiltacije sa šefovima rekli su mi da će me kao novinara propustiti. Kada sam došao do drugog punkta, punkta gruzijske, vojske već je pala noć pa mi je vojni načelnik rekao da dođem ujtutru da porazgovaramo, da me tokom noći ne može pustiti. Ujutru mi je posle kratkog razgovora odobrio da prođem dalje.

Sledeći punkt je bio "ček point" ruske vojske. Više od pola sata sam čekao na ulazu i svirao ne bi li iko izašao. Kada se niko nije javio i kada mi je postalo jasno da nikoga nema, izašao sam iz automobila i peške se uputio nazad ka Gruzijcima da ih pitam šta da radim. Posle konsultacije uputili su me da idem dalje. Prošao sam kroz prvi deo vojnog punkta i naišao na rampu. Nigde nije pisalo STOP niti se nalazila zastava Osetije.

Nešto dalje od rampe video sam obilazni put koji je očigledno korišćen. Oko 500 metara dalje posle nekog drveća i žbunja video se objekat. Obišao sam rampu i krenu ka tom objektu jer sam bio ubeđen da se tu nalazi granična policija. Posle 500 m, kao što sam i pretpostavio, nalazila se policijska stanica. Rampa je bila otvorena i posle te rampe bilo je očigledno da počinje grad (izlazak na saobraćajnicu sa protokom automobila za razliku od potpuno napuštene granične zone).

Policajci na toj stanici me nisu primetili ali sam se ja zaustavio neželeći probleme i obratio im se. Pitao sam da li smem da prođem dalje i da li je potrebno nešto od dokumenata. Posle toga sam sproveden u grad i uhapšen pod navodima da sam za tih 500 m narušio granicu Južne Osetije. Od subote ujutru 10. 9. 2011. godine nalazim se u pritvoru. Niakad nisam primio rešenje o pritvoru, nisu mi pročitana prava ni pružena mogućnost advokata."
 

Sledeći Viktorov kontakt sa Srbijom bio je telefonski poziv glavnom uredniku "Pressa".

"Prva dva dana proveo sam u samici, bez svetla, a stražari su ovde kao bogovi. Od njih zavisi čak i to da li će mi dozvoliti da idem u toalet ili ne. Jednog dana nisu mi uopšte dozvolili da jedem, tražili su mi da im poklonim neke svoje stvari, saobraćajnu dozvolu, pasoš i fotoaparat, na šta nisam pristao. Tek sledećeg dana su mi rekli da mogu da dobijem hranu koja se zatekla u mom automobilu. Onda je stigla druga garnitura čuvara, koji su bili mnogo bolji i sa kojima sam se sprijateljio. Dozvolili su mi, čak, da imam mobilni sa sobom. U poslednjih 48 sati se svi prema meni baš lepo ophode. Ne žalim se trenutno na tretman u zatvoru, samo mi nije jasno koji prekršaj sam napravio. I dalje sam u ćeliji u kojoj nema prozora i u kojoj je dosta hladno", ispričao je Viktor u telefonskom razgovoru.

Viktora je za ovih pet dana ispitivalo ukupno sedam čuvara.

"Svi su postavljali ista pitanja. Ja sam im samo rekao da sam hteo da dođem da vidim grad i crkvu. Usledilo je pitanje: 'Odakle ti znaš da imamo crkvu?' Jedan od njih mi je čak rekao: 'Ti si mnogo pametan, treba te ubiti.'"

Jelica Kurjak, ambasadorka Srbije u Rusiji, kaže da je učinjeno sve što je moguće da srpski reporter bude pušten iz zatvora. Ali, pošto naša zemlja nije priznala nezavisnost Južne Osetije, naša ambasadorka ne može da kontaktira sa svojim južnoosetijskim kolegom u njegovoj ambasadi u Moskvi. Umesto toga, Ambasada Srbije je poslala pismo u poslanstvo Južne Osetije i Kurjakova očekuje da bi odgovor od njih trebalo da stigne.

Konzul Srbije u Moskvi Milan Milošević rekao je danas da se nada da će, na osnovu stalnih kontakata sa Ministarstvom inostranih poslova Južne Osetije, Lazić uskoro biti pušten iz zatvora i da protiv njega neće biti pokrenut krivični postupak.

Prema rečima Miloševića, vlasti Južne Osetije smatraju da je Lazić učinio prilično ozbiljan prestup, "nije sačekao na granici između Gruzije i Južne Osetije dolazak južnoosetijskih pograničnih organa već je samovoljno prešao granicu i ušao na teritoriju Južne Osetije".

"Mi objašnjavamo da on to nije učinio namerno već da je to uradio zbog nepoznavanja situacije", kazao je Milošević.

Milošević je naveo da ambasada Srbije "ne može da se angažuje u slučaju Lazića u punom kapacitetu", jer Srbija nije priznala nezavisnost Južne Osetije koja se otcepila od Gruzije.