Dve decenije od rumunske revolucije
Rumunija u ponedeljak obeležava dve decenije promene vlasti, tj. rušenja režimaČaušeskog, za koju još uvek nema konačnog odgovora da li je bila revolucija koju je izveo gnevni narod, ili puč potpomognut stranim agenturama.
Predsednik Trajan Basesku traži detaljnu istragu najkrvavijeg prelaska iz komunizma u demokratiju u istočnoj Evropi. Oko 1.500 ljudi je stradalo u sukobima na ulicama rumunskih gradova u decembru 1989. godine, a tadašnji predsednik Nikolae Čaušesku i njegova supruga Elena su pogubljeni.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na talasu promena na istoku Evrope, Rumunima je dozlogrdila čvrsta ruka kojom je Čaušesku vladao gotovo četvrt veka. Zemlju je vodio uz pomoć ozloglašene tajne službe Sekuritate, bez premca po surovosti prema osobama koje bi joj pale šaka.
Osiromašeni narod kivno je gledao kako se Čaušesku i njegova supruga Elena razmeću luksuzom, dok radnik zarađuje jedva četiri dolara dnevno.
Neredi su počeli u Temišvaru 16. decembra, kao podrška mađarskom svešteniku osuđenom zbog kritika režima u stranim medijima. Zapalili su se potom drugi gradovi, a Čaušesku nije imao moć da zaustavi tok događaja, uprkos vojsci i policiji.
"Pojavila su se dva kamiona puna snagatora, verovatno policajaca u civilu. Oni su nas nemilosrdno tukli. Četvorica su me držala, a jedan omaleni, ali snažni čovek sa cokulama me je šutirao u sve osetljive delove tela", kaže Florin Jaru, književnik.
Represija policije stala je kada ju je preuzeo general Viktor Stankulesku, koji je odbio Čaušeskuove naredbe.
Nikolae i Elena Čaušesku 22. decembra beže helikopterom iz Bukurešta u Trgovište, gde su uhapšeni i osuđeni na smrtnu kaznu. Streljani su 25. decembra, na Božić. U to vreme u zločine im je pripisana i smrt 60.000 ljudi, koliko se verovalo da je tih dana stradalo na ulicama rumunskih gradova. Kasnije je utvrđeno da je poginulo oko 1500 ljudi.
"Istina je da sam tada izgubio neke prijatelje, ali ja ne mogu da ne budem srećan kad pomislim da nisam bio kukavica. Ali žao mi je i što nisam bio hrabriji. Uradio sam ono za šta sam mislio da je ispravno", kaže Jaru.
Rumunija je u međuvremenu postala članica NATO i Evropske unije, ali je daleko od blagostanja i mnogi su razočarani onim što je urađeno za dvadeset godina. Među najsiromašnijim je zemljama evropskog bloka, a po korupciji joj nema premca. Zato i među Rumunima ima nostalgije za prošlim vremenima, pa je u jednoj anketi Nikolae Čaušesku proglašen za najboljeg lidera u prošlom veku.
