Kome je iz Srbije Brejvik pisao?
Kompjuterski tragovi Anderša Brejvika (32), koje istražuje norveška policija, vode u preko 30 zemalja u svetu među kojima je i Srbija.
Pre nego je seo u automobil s bombom koji je povezao na mesto masakra, Brejvik je sebi dao zadatak da pošalje svoj "manifest" na preko hiljadu adresa. Najviše vremena od jeseni 2009. do proleća 2010. godine potrošio je da pronađe adrese istomišljenika.
Potom je počeo da kupuje opremu, oružje, municiju i materijal potreban da napravi bombu. Sakupljanje tolikih imejl adresa za njega je, kako je priznao, bilo najrizičnije jer ga je mogla otkriti služba bezbednosti.
Inostrane službe sada su veoma zainteresovane da dalje istraže sve ove tragove. Jedno od najvažnijih pitanja jeste da li je Anderš Bering Brejvik deo organizovane mreže ili pokušava da sebe učini značajnijim. Policija je do sada uspela da pronađe 569 od 1002 adrese, ali se tim povodom najavljuje temeljitija istraga.
U dugoj mejling listi, u koju je dobio uvid "Aftenposten", najviše ih je iz Velike Britanije - 120, Italije 115, Francuske 74, Slovačke 21, Belgije 17, Finske 11, Češke 10, Kanade devet, Norveške i Australije po sedam, Danske šest, Švedske, Poljske po pet, Bugarske četiri, Grčke, Portugala, Švajcarske po tri, Austrije i Izraela po dve, a po jednu iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Holandije, Latvanije, Tajvana, Indije i Novog Zelanda.
Inače, optuženi Brejvik, kažu ima dobar san u zatvoru Ila. Preko dana trenira četiri sata dnevno u ćeliji, čita romane po izboru zatvorskog osoblja i piše odbranu za suđenje.
Jede zdravu zatvorsku hranu. Dobio je duvan za ušmrkavanje i cigarete i nosi svoju odeću što je uobičajeno, procurilo je preko njegovog advokata Geira Lipeštada.
Čitao Bibliju, Kuran, Šekspira...
Brejvik je pre zločina obelodanio čime je sve bio zaokupljen i navodi da je imao široku lepezu interesovanja među kojima su fitnes treninzi, snoubording, opera, umetničke izložbe, pozorište, antikviteti, naučna fantastika, evropska arhitektura, umetnost, izučavanje grbova, politika, deonice, sirovine, ali i saznanja o različitim kulturama. Pre nego što se našao iza brave, čitao je Bibliju, Kuran, Makijavelija, Šekspira, Kanta, Homera, Tolstoja, Kafku, Tojnbija.
Logor, pa zatvor
Zatvor Ila podignut je 1937/38, pred nemačku okupaciju. Poznatiji je iz tog perioda kao Grini, prvi koncentracioni logor u Norveškoj, u kojem je bilo zatočeno 20.000 rodoljuba. Među njima i bivši norveški ambasador u Beogradu Ture Beg, ali i internirac iz Srbije Dragoje Žunić. Ovaj Užičanin je preživeo Grini. |
