Bizarna lista Brejvikovih zahteva
Norvežanin Anders Bering Brejvik, uhapšen zbog ubistva 77 ljudi u dva napada, zahteva od norveške vlade da podnese ostavku, a od kralja da abdicira, kao uslov da nastavi da razgovara sa policijom.
Da bi otkrio više informacija o bombaškom napadu u centru Osla i pucnjavi na ostrvu Utoja, Brejvik je tražio da vlada podnese ostavku, a kralj Harald V abdicira, javio je norveški javni servis NRK.
Brejvik je zahtevao i ostavku vojnog rukovodstva i da on bude postavljen za šefa vojske, preneo je AFP.
Dva psihijatra će ove sedmice početi procenu o Brejvikovom mentalnom zdravlju, a njegov advokat je rekao da je njegov klijent verovatno lud, ali da je prerano reći da li će to biti njegova odbrana.
Od kada je u zatvoru, Brejvik je odbijao da se fotografiše za dosije, kako bi se pojavljivale samo fotografije koje je on pažljivo pravio, kao što je slika na kojoj je u masonskoj uniformi ili sa uperenom puškom, piše list "Sandej telegraf".
Pošto mu je odbijen zahtev da nosi borbenu unifromu, Brejvik je zahtevao da u javnosti, prilikom odlaska na sud ili u policijsku stanicu, nosi isključivo creveni "la kost" džemper.
Brevik je o "dres kodu" detaljno pisao i u svom manifestu na 1.500 strana, objavljenom neposredno pre napada.
Šta kažu Brejvikovi školski drugovi?
Jedan od njegovih školskih drugova Peter Svar izjavio je da se sve što se desilo posle eksplozije bombe odvijalo prema njegovom planu.
"Moj najveći strah sada je da se on poigrava sa nama", rekao je Svar.
"Želeo je da bude uhvaćen. Sve je priznao. Napisao je (u manifestu) da propagandna faza počinje sa hapšenjem", dodao je Svar.
Drugi školski drug izjavio je za "Sandej telegraf da je Brejvikova potreba da privuče pažnju bila očigledna i pre 10 godina.
Bivši prijatelj rekao je da mu je Brejvik priznao da je imao plastičnu operaciju nosa i brade u SAD i da je to bio logičan korak u želji za fizičkim savršenstvom.
Brejvik je u svom manifestu napisao se da se družio sa grupom pakistanskih dečaka, koje je kasnije optužio za pljačkanje i zastrašivanje bele dece.
Najbolji prijatelj u detinjstvu bio mu je dečak Arsalan, ali je prestao da se druži sa njim u 16. godini, kada kaže da se okrenuo protiv multikulturalizma.
"U to vreme, nisam mogao da razumem zašto Arsalan nije baš bio naklonjen Norveškoj i mojoj kulturi. Bio sam tada potpuna neznalica i apolitičan, ali totalan nedostatak njegovog poštovanja prema mojoj kulturi... u stvari je izazvala moje interesovanje i strast za to", napisao je Brejvik.
Arsalanova porodica odbacila je te tvrdnje, navodeći da su se oni družili samo u osnovnoj školi i da je smešno kriviti Arsalana za bes koji je Brejvik osećao prema multikulturalizmu.
