Kačinjski poginuo i zbog Poljaka i zbog Rusa
Poljska je posle 14 meseci istrage objavila izveštaj o avionskoj nesreći u Smolensku u Rusiji 10. aprila 2010. u kojoj su, pored predsednika Poljske Leha Kačinjskog i njegove supruge Marije, poginuli svi preostali putnici - 94 člana visoke državne i vojne delegacije i posada aviona TU154, a u kojem se govori o propustima i poljskih i ruskih učesnika tragedije.
Nije bilo atentata
U izveštaju na 328 strana, koji je već na internetu u poljskoj, ruskoj i engleskoj jezičkoj verziji, isključena je teza kojoj se priklanja brat blizanac poginulog predsednika, lider opozicionih konzervativaca Jaroslav Kačinjski, da je na predsednika Poljske izvršen atentat.
Pročitajte još:1. Poginuo poljski lider Leh Kačinjski 2. Pogibija Kačinjskog: 12 uzroka pada aviona |
"Komisija je isključila prisustvo eksplozivnih materija i otrova na palubi aviona. Svi uređaji u avionu do samog pada funkcionisali su ispravno", kazao je na konferenciji za novinare član komisije pukovnik Robert Benedikt.
Neposredni uzrok - brzo spuštanje na malu visinu
Izveštaj kao neposredni uzrok nesreće označava to što je predsednički "tupoljev" sišao suviše brzo na suviše malu visinu u gustoj magli, u uslovima kada nije bilo moguće da vidi tlo, a sa kašnjenjem je preduzeta procedura odlaska na drugi krug iznad aerodroma i pokušaj da se sleti ili ode na rezervni aerodrom.
Po oceni stručnjaka koji su obavili i dva eksperimenetalna leta drugim avionom istog tipa iz flote za prevoz poljskih državnika, na tako slabo opremljenom aerodromu kao što je vojni aerodrom u Smolensku na kojem 30 odsto lampi nije funkcionisalo, u toj konfiguraciji terena i sa drvećem koje može da ometa signal radara nije bilo moguće da se iskoristi autopilot, koji je u trenutku nesreće bio uključen.
Posada neobaveštena, bez treninga, bez odmoraPosada aviona nije bila upoznata s činjenicom da kada nema sistema ISL za automatsko navođenje ne mogu da slete na autopilotu.
Članovi komisije na čelu sa ministrom Milerom upozorili su na mnoštvo manjkavosti i kršenja propisa u obuci i treningu pilota specijalnog vojnog puka koji prevozi poljske zvaničnike.
Posada se nije sastala, kako nalažu propisi, dan uoči leta, a navigator nije imao propisani minimlani odmor i ceo let pripreman je u žurbi. |
"Jadno" opremljen aerodrom u Smolensku
Benedikt je govorio i o fatalnim greškama ruske strane - osvetljenje vojnog aerodroma u Smolensku nije bilo kompletno i nije funkcionisalo kako treba, a ruski kontrolori leta davali su poljskim pilotima pogrešne podatke o visini i trasi.
Kapetan predsedničkog aviona Arkadijuš Protašuk nije imao iskustva u sletanju na tako "jadno" opremljene aerodrome.
Vojni aerodrom u Smolensku je Rusija ionako htela da zatvori, ali je oklevala jer su ga koristile poljske delegacije koje posećuju obližnju Katinsku šumu i groblje poljskih oficira koji su po naređenju vrhuške Kremlja streljani na početku Drugog svetskog rata.
Opovrgavanje ruskog izveštaja
Komisija nije našla dokaze za jedan od uzroka nesreće o kome govori zvanični ruski izveštaj - da je komandant vojnog vazduhoplovstva general Andžej Blašik koji je u trenutku nesreće bio u kabini pilota, ili predsednik Kačinjski vršio pritisak na pilote da slete pod nemogućim uslovima.
Leh Kačinjski i visoka državna i vojna delegacija išli su na važnu komemoraciju poljskim oficirima streljanim u proleće 1940. godine u Katinskoj šumi.
"Jedini cilj bio je da utvrdimo uzroke i okolnosti nesreće i da izradimo predloge mera kako se ubuduće ne bi ponavljale. Izveštaj ne govori o krivici za nesreću. To nismo razmatrali", kazao je predsednik Komisije za istragu avionskih nesreća Državne avijacije ministar unutrašnjih poslova Ježi Miler, na konferenciji za novinare na kojoj se predstavlja izveštaj.
