Kako sam pobegla norveškom monstrumu
Sarajka Ema Martinović ranjena je u petak u Oslu u krvavom pohodu teroriste Andersa Brejvika. Sa ostrva Utoja spasila se plivajući skoro više od dva sata. Uprkos svemu uspela je da ostane pribrana i spasi nekoliko prijatelja.
Osamnaestogodišnja Ema, jedna od lidera omladine norveške Laburističke partije, preživela je pravi pakao 22. jula na ostrvu Utoja, kada je Anders Brejvik izvršio stravičan zločin.
Kada je počela pucnjava s nekoliko prijatelja Ema je pobegla u šumu. U panici su svi počeli da zovu policiju i roditelje.
Beg u vodu
"Pucnjava se čula dalje od nas pa smo pretpostavili da je ubica na drugom delu ostrva. Legli smo u travu. Rekla sam prijateljima da budu tihi i da se trebamo razdvojiti", napisala je u svom blogu.
Kada je osetila da je povoljan trenutak Ema je potrčala ka drugom skloništu. Pronašla je prijateljicu Anni, uhvatila je za ruku i potražila sigurnije mesto. S još nekoliko prijatelja pokušale su da se sakriju u pukotni stene. Porukama je uspela da stupi u kontakt s još nekoliko prijatelja koji su se skrivali. Videvši da im se ubica približava počela je da se moli. Prijatelje je zamolila da se smire, a zatim je poruku poslala lideru omladine.
On ih je posavetovao da u vodi potraže spas, odnosno da otplivaju s ostrva.
"Prenela sam to prijateljima. Ali, prvo sam se htela da se uverim da smo sigurni i otišla sam do obale. Videla sam jednog prijatelja kako leži licem okrenutim prema zemlji. Bio je mrtav, upucan u glavu. Nisam imala vremena. Rekla sam prijateljicama da u grudnjak stave ličnu kartu i sve vrednosti koje imaju uz sebe i da probamo da otplivamo što dalje", prisetila se Ema. Iako je bila ranjena nije odustajala. Pre nego što je ušla u vodu poslala je poruku roditeljima, bratu i najboljem prijatelju Robinu.
"Čula sam prijatelje kako plaču. Počela sam galamiti da glavu drže iznad vode, da dišu i plivaju. Okrenula sam se na leđa i videla ga kako stoji na ostrvu u policijskoj uniformi, videla sam oružje u njegovim rukama. U tom trenutku metak je proletio blizu nas. Videla sam krv i počela sam brže da plivam", napisala je Ema u svom blogu.
Plivajući na leđima na obali je videla prijatelja koji pokušava skočiti u vodu. No u narednoj sekundi bio je mrtav.
"Pucao mu je u glavu. U tom trenutku sam želela da mogu sve gurnuti u vodu ili naterati ih da trče. Vrištala sam. Govorila sam im da plivaju ili da beže, ali bilo je bučno. Taj gad je pucao, a iznad nas je leteo helikopter. Počela sam da paničim i užurbano da dišem.
Sa obale je Ema krenula sa većom grupom prijatelja, ali oni su počeli da nestaju...
"Osetila sam bol. Ali, sam u tom trenutku čula sam jednu prijateljicu iza mene kako vrišti. Vratila sam se i pomogla joj da pliva. U sebi sam ponavljala: jedan zamah za majku, jedan za oca, jedan za brata i jedan za Robina. Dok sam pokušavala da plivam prijateljica mi je kazala da krvarim. Moj ruka je bila prekrivena krvlju, no pokušavala sam se skoncentrisati na plivanje. Iza mojih leđa čula se pucnjava i krici", napisala je Ema.
Iako ranjena uspevala je da ostane sabrana i pomogne prijateljima koji su s njom plivali.
Pomoć prijateljima
Jedan prijatelj koji je plivao uz nju slomljenim glasom joj je kazao da je njegov otac ubijen. Ohrabrila ga je rekavši mu da pliva za njega.
U trenutku kada je ugledala čamac zaplivala je najbrže što je mogla. Mahala je i vrištala dozivajući pomoć.
"Rekla sam prijateljima da ću ja plivati ispred njih u slučaju da je taj čamac zamka ubice. NIkome nismo mogli da verujemo. Ali, čovek me je povukao iz vode i rekao da sam na sigurnom. Zatim smo spasili ostale moje prijatelje. Napokon smo bili na sigurnom", napisala je Ema.
Ema je zbrinuta u bolnici i na sreću nije teže povređena. Još je u šoku, neprestano razmišlja o svojim prijateljima koje je norveški psihopata hladnokrvno ubio.
U svom blogu je napisala da je scene s ostrva Utoja još proganjaju. Neprestao čuje pucnjavu, Brejvikov smeh... Misli na prijatelje koji su poginuli. Zbog njih želi pravdu.
O hrabroj Emi pišu svi
Ema Martinović je 1992. godine rođena u Sarajevu. Njena porodica je od pakla u Bosni tokom rata izbegla u Norvešku.
"Apsolutno je bilo nezamislivo da se u Norveškoj ovakvo nešto dogodi. Tako sam srećan što je moja ćerka živa", kazao je Emin otac Džemal Martinović za norvešku TV2. Istakao je da je njegova kćerka prošla kurs za policijskog službenika i to joj je verovatno pomoglo da ostane sabrana.
O hrabroj Emi poslednjih dana pisali su brojni norveški, ali i svetski mediji.
