Na stubu srama zbog istine o Srbima
Švajcarska državna televizija na italijanskom jeziku (TSI) objavila je nedavno pedesetominutnu reportažu Franke Verde "Otkrivena istina" o trgovini organima na Kosovu. Ova potresna priča u kojoj se govori o Srbima kao žrtvama kosovskog rata zakasnelo je priznanje Vladimiru Čertkofu (76), nekada novinaru ove televizije, a danas penzioneru.
"Otkrivena istina" nije izazvala posebne reakcije publike, jer je vrata istini već otvorio izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija, ali je zato reportaža "Srbi" Čertkofa, emitovana 12. oktobra 1993. izazvala je pravi skandal.
U to vreme u zapadnim zemljama, među kojima se posebno isticala Švajcarska, na delu je bila satanizacija Srba, a u reportaži je Čertkof je nedvosmisleno hteo da pokaže da su i Srbi žrtve i da sve greške i manipulacije međunarodne zajednice ne mogu da se pravdaju "Miloševićevom politikom".
U mirnoj Švajcarskoj, čiji su najdramatičniji unutrašnji događaji oni iz meteoroloških izveštaja, proradila je šema gotovo identična onoj u komunističkim režimima, od kojih je porodica Čertkof bežala tokom čitave prve polovine prošlog veka. Čertkof je nazvan lažovom, a redakcijski šefovi su se javno pokajali iako su prethodno dali "zeleno svetlo" da se reportaža prikaže, da se čuje i srpska strana.
- Pa to je minimum objektivnog novinarstva, da čujete i drugu stranu - širi ruke Čertkof sećajući se ovog vremena.
"Kosovka devojka" iz Italije
Među njima je bila i jedna razglednica sa slikom Urosa Predića "Kosovka devojka". Na poleđini na italijanskom piše: "Od sveg srca vam zahvaljujemo". Potpisani: Sreten, Krsta, Dr V. Perišić, Miloš, Marija, Igor - ukupno dvadesetak potpisa.
Rođen u Zemunu
Vladimir Čertkof stekao je svetski ugled svojim istraživanjima o nuklearnoj katastrofi u Černobilju od kojih je najpoznatiji više puta nagrađivani film "Žrtva" (2003) sa koatorom Emanuelom Andreoli. U Francuskoj je izdao knjigu "Černobiljski zločin". Rođen je u Zemunu 1935. godine u ruskoj porodici izbegloj iz SSSR-a. Iz perioda detinjstva ostala su mu maglovita sećanja - između ostalog odsustvo oca i teskobne ratne slike Dunava koji nosi leševe.
Porodica se po završetku rata seli u Pariz gde ih pronalazi otac, čudom spasen iz sovjetskog logora u Rumuniji. Šezdesetih godina odlazi u Italiju gde je radio kao novinar nacionalne TV RAI, a zbog političke nepodobne reportaže bio je prinuđen da 1969. preseli u Lugano, gde ostaje 25 narednih godina.
Srbin ruskog porekla
"Od kako je NATO bombardovao Srbiju predstavljam se kao Srbin ruskog porekla, školovan u Francuskoj, sa italijanskim pasošem, novinar u Švajcarskoj", kaže Vladimir Čertkof. |
U redakciju su tada stigle brojne reakcije gledalaca kojima je Čertkof dobio pristup tek posle žestokog insistiranja.
Vladimira su osudile prvo njegove kolege - Savet za štampu Udruženja švajcarskih novinara - neka vrsta profesionalnog suda časti. Savet je dugo većao i u junu 1995. objavio da se Čertkof teško ogrešio o osnovna novinarska profesionalna načela. Iako to apsolutno nije tačno pripisano mu je da u reportaži negira "etničko čišćenje" i da reportaža služi srpskoj propagandi i političkom ciljevima Beograda.
- Odmah posle emitovanja kod glavnog urednika došao je da protestuje i tadašnji hrvatski ambasador iz Berna i to u pratnji svojih gorila. Hteo sam da budem prisutan tom sastanku, ali mi to nije dozvoljeno - kaže Čertkof sa kojim razgovaramo u Orilju, živopisnom selu u kantonu Tićino, iznad Lugana.
U to vreme u Švajcarskoj, kao i ostalim zapadnoevropskim zemljama, političar ili novinar koji bi dobio etiketu da je prosrpski orijentisan mogao je da smatra da je završio karijeru. Vladimir se nije predavao. Odlučio je da se obrati sudu i optuži novinarsko udruženje za klevetu. Istražni sudija Žan Lik Moser iz Frajburga odbio je da prihvati tužbu, smatrajući Vladimirove navode neosnovanim iako nijedan od njih nije mogao da pobije, tako da procesa nije ni bilo.
"Iznenađen sam, vi preterujete", rekao je sudija. Sada posle 18 godina, Udruženje novinara Švajcarske neće da preispituje svoju birokratsku i nečasnu odluku, jer to nije predviđeno pravilnikom.
