Koje je pravo ime za monstruoznost?
Norveška policija namerava da se, u optužbi protiv Andersa Brejvika, pozove na izmenjeni krivični zakon, usvojen 2008, kojim je predviđeno kaznjavanje "zločina protiv čovečnosti", i maksimalna kazna od 30 godina. Suđenje za masovno ubistvo ili terorizam, dakle, ne bi zadovoljili nadležne norveške organe. "Brejvik je 'najvjerovatnije' lud", rekao je njegov advokat Geir Lipeštad
Anders Bering Brejvik je priznao da je u dva napada ubio 76 ljudi, piše norveška štampa.
Kako prenosi list "Aftensposten", tužilac Kristijan Hatlo je govoreći o tome istakao da je pozivanje na paragraf 102 koji govori o zločinima protiv čovešnosti, za sada samo jedna od mogućnosti.
"Policija se do sada pozivala na paragraf 147 koji se odnosi na terorističke aktivnosti, ali se ne isključuje mogućnost da se u optužnici nađu i drugi paragrafi", izjavio je jedan od portparola tužilaštva Sturla Henreijksboe.
Prema paragrafu 147, maksimalno zaprećena kazna je 21 godina zatvora.
"Za sada nema konačne odluke o tome", dodao je on.
Ubijen i policajac, rođak norveške princeze
Među žrtvama masakra na ostrvu Utoja nalazi se i rođak norveške princeze Mete Marit, piše dnevnik "Dagbladet“.
Policajac Trond Berntsen (51), polubrat princeze, ubijen je dok je štitio svog desetogodišnjeg sina.
Brentsenov otac je bio oženjen sa majkom Mete-Marit, Marit Tjesem, a portparol kraljevskog dvora je rekao novinskoj agenciji NTB da princeza žali za ubijenim polubratom i da misli na svoje najbliže.
Berntsen je bio policajac koje je Socijaldemokratska omladinska organizacija (AUF) angažovala za nadziranje reda.
On formalno nije bio na dužnosti. Njegov desetogodišnji sin je preživeo masakr, i prema njegovim rečima, samo zahvaljujući zaštiti oca.
Advokat: Brejvik je lud
Brejvik je "najvjerovatnije" lud, izjavio je njegov advokat Geir Lipeštad.
"Čitav slučaj ukazuje na to da je on lud", rekao je advokat novinarima, ističući da je suviše rano govoriti o tome da li će se njegov klijent tako i izjasniti na sudu.
Životna ironija: Brejvikov advokat član Laburista
Geir Lipeštad
Lipeštad, koji je član Laburističke partije u čijem je omladinskom kampu Brejvik ubio 68 ljudi, najavio je da će dati otkaz ukoliko se njegov klijent ne saglasi da se podvrgne psihološkim ispitivanjima.
Pokušavajući da objasni razmišljanja njegovog klijenta Lipeštad je istakao da je "Brejvik izrazio žaljenje zbog svojih dela, za koje je rekao da su bila apsolutno neophodna."
Prema njegovim rečima, Brejvik "mrzi sve zapadne zamisli i demokratske vrednosti", te smatra da je sve ovo početak 60-godišnjeg rata.
"On sebe smatra ratnikom. Počeo je ovaj rat i na neki način je ponosan na to", rekao je Lipeštad.
Drogiran pucao na ljude?
On je dodao da je Brejvik uzeo "neku vrstu droge" pre zločina da bi imao snagu i ostao budan te da je izrazio iznenađenje što nije bio ubijen tokom napada ili na putu ka jučerašnjem ročištu.
"On je to očekivao. On ima potpuno drugačiju percepciju realnosti od nas ostalih Norvežana, na primer on misli da tortura postoji u zatvorima u Norveškoj", kazao je Lipeštad.
Grupa gnevnih Norvežana vređala je Brejvika dok je dolazio na suđenje, nazivajući ga "izdajnikom" i "prokletim ubicom", preneo je AFP."Nije bio iznenađen, primio je stvari mirno", dodao je Lipeštad.
Hoće da se brani javno i u uniformi
Brejvik želi da bude vitez
Brejvikov advokat je dodao da je njegov klijent zatražio da saslušanje bude otvoreno za javnost kako bi svima mogao da objasni svoje motive, i da se u sudnici pojavi u uniformi.
- Ima dve želje: prva je da saslušanje bude javno, a druga je da mu se omogući da bude obučen u uniformu - rekao je on norveškoj TV stanici NRK.
Advokat Lipeštad je naglasio da je Brejvik izjavio da je deo antiislamske mreže koja ima dve ćelije u Norveškoj i još nekoliko u inostranstvu.
Norveška policija i istražioci izrazili su sumnju u te izjave. |
Trenutno 32-godišnji Brejvik ima takozvani status "zvanično osumnjičenog" što je tipično za pravosuđe skandinavskih država i podrazumeva da je status uhapšenog nešto između osumnjičenog i optuženog.
Prema norveškom zakonu, bez obzira što je Brejvik priznao zločine, on može biti optužen tek nakon sprovođenja istrage.
Zašto je policija bila toliko spora?!
Greška u prebrojavanju žrtava stravičnog masakra koji je duboko potresao ovu mirnu skandinavsku zemlju je samo jedna u nizu grešaka koje je tog "crnog petka" načinila norveška policija.
Kako je ranije već naglašavano, policiji je trebalo čak 90 minuta da dođe do poprišta masakra na ostrvu koje je od kopna udaljeno svega 500 metara, a od centra prestonice 38 kilometara.
Ljudi koji su sa ostrva pozvali službu za vanredne situacije rekli su da im je na centrali rečeno da ne zadržavaju vezu ukoliko ne zovu zbog eksplozija koje su se samo par sati pre toga dogodile u centru prestonice, iza kojih stoji isti napadač.
"Ne možete da očekujete bolju reakciju. Veoma smo zadovoljni. Isto bismo postupili i ponovo, osim u slučaju kada bismo imali više sredstava", rekao je načelnik norveške policije Johan Fredriksen, javio je Rojters.
Za bržu reakciju policije nedostajalo je čamaca, a na raspolaganju joj nije bio ni odgovarajući helikopter kojim bi se transportovale snage na ostrvo.
Međutim, državna televizija NRK upravo je iz helikoptera koji je leteo iznad ostrva uspela da snimi napadača pre nego što je policija stigla na lice mesta.
"Imamo jedan helikopter koji ima ograničeno vreme letenja", rekao je Fredriksen, odbacujući navode pojedinih medija da je uz pomoć tog malog policijskog helikoptera možda moglo nešto da se učini.
"Zašto niste došli ranije?", reči su kojima su pripadnike policije, sat i po nakon što je Brejvik ispalio prvi metak, dočekali prestrašeni učesnici letnjeg kampa podmlatka laburista koji su uspeli da prežive pucnjavu.
Brejvik od marta bio sumnjiv
Anders Bering Brejvik je označen je kao sumnjiv još u martu ove godine, saopštila je norveška policijska bezbednosna služba PST.
On je tada privukao pažnju policije jer je kupio proizvode jedne poljske kompanije koja prodaje hemikalije, ali je ovaj događaj bio previše beznačajan da bi se na osnovu njega preduzeli dalji koraci, izjavila je direktorka PST Jane Kristiansen za norvešku televiziju NRK, javio je AFP.
Poljska policija saopštila je da je privela trgovca hemikalijama, kod kojeg je Brejvik kupovao hemikalije za izradu bombe aktivirane u petak u centru Osla, a državno tužilaštvo je navelo da je jedna osoba saslušana i da nije uhapšena, niti je protiv nje podignuta optužnica.
U manifestu Brejvik pominje i Sloveniju
Sloveniju je naveo kao državu u kojoj je "multikulturistička propaganda pranja mozgova" bila najmanje uspešna, a spominje i Slovenačku nacionalnu stranku (SNS) za koju je naveo da je na prošlim izborima dobila 5,8 odsto glasova.
U svom manifestu, pored ostalog Brejvik kaže da desničarske partije u istočnoj Evropi iz objektivnih razloga ne promovišu toliko protivljenje islamizaciji već nacionalizam, protivljenje Evropskoj uniji, drugim etničkim grupama, naročito Romima, i antisemitizam.
Povodom pominjanja Slovenije i partije Slovenačke nacionalne stranke, koja se zbog zalaganja za izlazak zemlje iz EU i NATO i proterivanje imigranata često smešta u ekstremnu desnicu, poslanik te partije Bogdan Barovič istakao je da Brejvikov manifest nema nikakve veze sa radom SNS.
U Pragu tražio naoružanje
Brejvik nije teško došao do sredstava za ubijanje
Brejvik je prošlog leta u Pragu pokušao da nabavi oružje i municiju za planirane napade, prenose češki mediji pozivajući sa navode u njegovom manifestu.
Brejvik je napisao da je verovao da je Prag pravo mesto za nabavku oružja, ali pošto u tome nije uspeo vratio se razočaran u Norvešku, prenose dalje mediji.
"Prag u Evropi važi kao najpoznatija tačka tranzita ilegalnog oružja i droge“, napisao je Brejvik, prenose češki mediji i dodaju da je Brejvik konkretno u Pragu hteo da nabavi automatsku pušku "kalašnjikov" AK-47, pištolj marke "glok", granate i bacač raketa. |
Premalo evropskih lidera protiv ksenofobije
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem ocenila je danas da je premalo evropskih lidera osudilo Brejvikovu ksenofobičnu retoriku.
"Nažalost premalo lidera je ustalo da odbrani različitost i tolerantna i demokratska društva u kojima je svako dobrodošao", rekla je Malmstremova.
Prema njenim rečima, Brejvikov manifest koji je objavio na 1.500 strana pokazuje da je reč o poremećenom čoveku.
"Nažalost (u manifestu) možemo prepoznati osećanja koja su danas u Evropi veoma rasprostranjena", rekla je Evropska komesarka za unutrašnje poslove.
Manifest uputio i ekstremistima u Nemačkoj
Anders Bering Brejvik je kratko pre napada koji je počinio, svoj rasistički pamflet od preko 1.500 stranica uputio i na adrese nemačkih ekstremnih desničara.
Kako je saopštio pokrajinski ured za suzbijanje kriminala pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, "razumljivo da nadležne vlasti sada preispituju adrese i njihove primaoce".
Prema navodima medija koji se pozivaju na izjave stručnjaka za ekstremizam, Brejvik je svoj rasistički pamflet uputio na adrese podružnica Nacionaldemokratske partije Nemačke (NPD) u Dortmundu i Uni u Severnoj Rajni - Vestfaliji, ali i u Ašafenburgu i Erfurtu. Funkcioneri NPD-a ovo nisu želeli da potvrde.
Pored toga, pamflet je upućen i ekstremno desničarskim organizacijama kao što su "Nacionalni otpor Nemačke", "Autonomni nacionalisti istočne Frizije" i desničarsko-popuilistička stranka "Građani u besu" koja ima jednog poslanika u predstavničkom telu grada Hamburga koji ima status federalne jedinice.
Predstavnici policije saopštili su da je posle napada u Norveškoj nemačka ekstremno desničarska scena pod pojačanim prismotrom.
Pri tome se navodi da se među ekstremsnim desničarima, barem ako je suditi prema mišljenjima iznetim u internet-forumima, "ne primećuje da slave Brejvika", te da preovlađuje mišljenje da "nije u redu da deca i mladi budu cilj terorističkih napada".
