"Dojče ban" ukida 13.000 radnih mesta?

Nemačka železnička kompanija "Dojče ban", koja se nalazi u državnom vlasništvu, mogla bi da ukine do 13.000 radnih mesta zbog toga što je svetska kriza izazvala pad obima teretnog železničkog transporta.

Ta brojka je mnogo veća od 4.000 do 7.000 radnih mesta koju je ranije pominjala uprava kompanije, upozorio je šef sindikata železničara "Transnet" Aleksander Kirhner.

On je dodao da je kompanija pripremila plan razvoja u narednih pet godina, kojim se zahteva racionalizacija delova operacija "Dojče bana". Uprava kompanije bi trebalo da odobri taj plan u decembru, izveštava "Dojče vele".

Predstavnik "Dojče bana" je odgovarajući na pitanje o mogućem otpuštanja kazao da "nijedan železničar neće ostati nezaposlen."

Krajem 2008. godine "Dojče ban" je zapošljavao oko 240.000 radnika, od kojih je 180.000 bilo angažovano na poslovima teretnog transporta, ali je zbog kolapsa prevoza robe železnicom, skoro 10.000 radnika na kargo biznisu radilo sa smanjenim brojem sati.

Prema Kirhneru, planeri kompanije procenjuju da će prevoz tereta u 2011. godini biti 11 odsto ispod nivoa u 2008, premda je po njegovom mišljenju strategija velikog otpuštanju radnika "prekomerna reakcija na krizu" i "potpuno pogrešna."

Jedan od luksuznih vozova "Dojče Bana" koji je bio radno mesto mnogima koji će možda uskoro ostati bez posla u ovoj kompaniji

Drastične promene se najverovatnije neće desiti tako brzo, pošto "Dojče ban" i "Transnet" imaju sporazum da kompanija ne može otpuštati radnike pre kraja 2010. godine.

Novopostavljeni direktor "Bana" Rudiger Grube izjavio je nedavno da je kompanija razvila vlastito tržzište radne snage kojim se garantuje da će najmanje tri, od svaka četiri radnika čiji se poslovi ukidaju, biti u stanju da nađu novo radno mesto u okviru preduzeća.

"Dojče ban" je krajem avgusta objavio da bi trebalo privatizovati bar deo kompanije koja je u prvom polugodištu ove godine prevezla 1,5 milijarde putnika, za 21 milion više nego lane.

Uprava "Bana", koji je kompletno u vlasništvu države, prednost u procesu privatizacije daje instituacijalnim investitorima i inicijalnoj javnoj prodaji akcija (IPO), u odnosu na prodaju njenih pojedinih delova.