Masovnom ubici najviše 21 godina zatvora
Suočena sa užasom napada u Oslu i u omladinskom kampu na obližnjem ostrvu, norveška javnost poziva na zakonsko zaoštravanje maksimalne kazne od 21 godina zatvora koliko bi, po krivičnom zakonu, mogao dobiti osumnjičeni 32-godišnjak Anders Bering Brejvik.
Pošto su mediji obelodanili identitet i osobine osumnjičenog ubice 93 ljudi, stanovnici te skandinavske zemlje traže da kazna bude povećana. Na ''Fejsbuku'' je upravo otvorena stranica na kojoj se traži uvodenje smrtne kazne radi kažnjavanja Brejvika što je odmah podržalo oko 2.000 ljudi.
Desetine sličnih grupa su nikle za dva dana na internetu - neki pozivaju da ubica bude smaknut, a drugi su za doživotni zatvor. Norveško pravo omogućava da se zatvorenik zadrži u zatvoru i pošto mu istekne maksimalna kazna od 21 godine, ako stručnjaci smatraju da je on opasan za društvo.
Norveški kazneni sistem čiji su zatvori savremeni i udobni, ima stopu recidiva i kriminala ispod evropskog proseka. Broj žrtava dva napada u petak u Norveškoj ravan je ukupnom broju žrtava ubistava u svim skandinavskim zemljama za tri godine.
Ne govoreći direktno o pitanju kazne, premijer Jens Stoltenberg je u nedelju izjavio da je odgovor na pokolj "više demokratije, više otvorenosti, više ljudskosti, ali ne i naivnosti".
Smrtna kazna u Norveškoj je za obična krivična dela ukinuta 1902. godine, a u potpunosti je ukinuta 1979. Poslednje izvršenje smrtne kazne u Norveškoj je bilo 1948, tri godine pošto je zbog veleizdaje pogubljen saradnik nacističkog okupatora Vidkun Kvisling, premijer od 1942. do 1945. godine.
