Provale svaka dva minuta

Leto, sunce, putovanja - da se po povratku ne dese neprijatna iznenađenja, neophodno je pre odlaska na odmor misliti na sigurnost, upozorava i ove godine nemačka policija na svojim internet-stranicama. Šteta nastala zbog provala u Nemačkoj godišnje iznosi blizu 650 miliona evra.

Berlinska policija ovih dana i na ulicama deli brošure sa savetima koji smanjuju rizik od provala. Osnovno pravilo je da lopovi ne zaključe da je stan prazan. Policija preporučuje korišćenje podesivih prekidača za struju, koji mogu da se programiraju tako da uključe ili isključe struju u određeno vreme. Roletne, lampa ili radio priključeni preko ovog uređaja odaju utisak da je neko u stanu i tako odvraćaju razbojnike. Od drugih elektronskih pomagala, tu su klasični alarmi za vrata i prozore.

Da se investicije u sigurnosne sisteme isplate, potvrđuje i policijska statistika, jer je 2003. godine 30 odsto provala sprečeno zbog ugrađenih zaštitnih mera, a 2007. godine je na ovaj način osujećeno 40 odsto takvih pokušaja.

U eri interneta, stručnjaci posebno skreću pažnju na ponašanje na takozvanim društvenim mrežama - Fejsbuku, Tviteru i drugima, gde ne treba neoprezno saopštiti poznanicima i prijateljima vreme odlaska na odmor jer je to javna objava i lopovima da je vaš stan prazan. Osim toga, navesti tačnu adresu sopstvenog stana je takođe veliki sigurnosni rizik.

Sa druge strane, internet može da bude i od koristi: Na tržištu je, naime, moguće naći softver koji povezan sa kamerom omogućava vlasniku stana da sa bilo koje lokacije može da vidi šta se dešava kod kuće.

Jedna od najvažnijih sigurnosnih mera su i dalje ipak dobre komšije, koje prazne sanduče za poštu i znaju da li se neko nepoznat kreće u okolini, kaže se u saopštenju nemačke inicijative za aktivnu zaštitu od provala pod nazivom "Ne kod mene".

Njihova preporuka je i da se sve vrednosne stvari (novac, nakit, umetnine) pre polaska na put ostave u posebnim trezorima i sefovima banaka. Osim toga, poželjno je da se napravi i lista i fotografije vrednijih stvari u kući, što bi pomoglo u naplati štete, ukoliko dođe do njihove krađe.

Po policijskim podacima, od početka 2009. godine desilo se preko 780.000 provala, od čega je razjašnjeno oko 150.000. To praktično znači da se u Nemačkoj svaka dva minuta dogodi jedna provala, a razjasni tek svaka peta.

Predrasude o lopovima

Stručnjaci podsećaju na najčešće zablude građana kad je u pitanju zaštita od lopova:

Ko hoće da provali, uspeće to i pored sigurnosnih sistema.
Lopovi uglavnom dolaze noću i tada sam ionako kod kuće.
Osiguran sam i dobiću nadoknadu u slučaju krađe.
Vidljivi alarmi su mamac za lopove.
Kod mene nema opasnosti, jer nemaju šta da ukradu

Nema sigurne brave

Vojkan Drašković iz Berlina, koji godinama radi u jednoj firmi za sigurnosnu tehniku, kaže da je u poslednjem kvartalu ove godine broj provala porastao za 50 odsto.

- To su zvanični podaci, a oni se nezvanično dovode u vezu sa novim prijemom pojedinih zemalja u EU. U poslednje vreme se promenio i način kako se provaljuje u stanove. Sada se to radi mnogo brutalnije, sa ogromnim oštećenjima, tako da je preventiva neophodna, mada, iskreno govoreći, sigurna zaštita ne postoji. Treba samo pokušati da se potencijalnom obijaču onemogući brza provala.
Učestale su i prevare. Danas su jako jeftini čistači, koji i za pet evra dolaze da sređuju stanove. Oni to iskoriste da urade kopije ključeva.

Skrivena brava

U zgradama su najviše na meti stanovi u prizemlju i u potkrovlju. Najviše se kradu laptopovi, televizori, ostala tehnika i zlato, jer novac u gotovini retko ko ostavlja kod kuće.

Sigurna brava ne postoji, samo je pitanje vremena koje je potrebno da se ona obije, kaže ovaj ekspert za sigurnosne sisteme. Otuda savet za naše ljude da, pre nego što daju novac za skupe alarme i sigurnosne sisteme, konsultuju stručnjake, koji na licu mesta mogu da kažu šta najbolje odgovara njihovim potrebama. "Nekad može i sa malo novca da se osigura stan ili kuća, a ne da se potroši mnogo novca uzalud", napominje Drašković.

Pre nego što se pođe odmor, preporuka je da se sprovedu neke preventivne mere radi dodatne sigurnosti, na primer, ugrađivanje skrivene brave koja ne odaje kakav je sistem zaključavanja. Drugo je da se koriste oprobani metodi zavaravanja provalnika (upaljena svetla, automatsko podizanje i spuštanje roletni i sl.) i veoma je važno da imate dobre komšije, koji mogu da pripaze na stan i odreaguju kad vide nešto sumnjivo.

Puno sanduče poziv lopovima

Naši ljudi u dijaspori nisu preterano preokupirani brigom za sigurnost stana, sve dotle dok se provala ne dogodi. Najčešće se misli "neće baš mene" ili "šta ima od mene da odnese".

Radovanki M. su odneli nakit, nasleđe od bake, a ona gubitak drage uspomene još nije prežalila, iako se provala dogodila pre deset godina.

- Nakit je bio vredan možda par hiljada evra, a držala sam ga u noćnom ormariću pored kreveta. Baku sam jako volela, pa sam njen nakit želela da uvek imam u svojoj blizini. Iz straha da ga ne izgubim, nosila sam ga samo u izuzetnim prilikama. Ona ga je pred smrt ostavila sa "amanetom" da se čuva i prenosi s generacije na generaciju. Provalnici su "pajserom" balkonska vrata podigli prema gore i ušli. Stan nije bio mnogo isprevrtan, kao da su znali gde se nakit nalazi - priča razočarana Radovanka, koja od tada za svaki odmor kod banke iznajmljuje sef.

Predrag T. misli da je Radovanka tipovana kao i on sam kada su mu prošle godine "zemljaci" pokušali da provale, ali su uhvaćeni.

- Preko protivpožarnih stepenica pokušali su da kroz prozor uđu u spavaću sobu, a kada nisu uspeli, uzeli su lestve i popeli se na terasu. Međutim, primetio ih je komšija iz prizemlja. Policajci su ih uhvatili na licu mesta, odveli u stanicu, saslušali i pustili.
Naši ljudi ili bolje rečeno žene koje imaju cveće, radi zalivanja, ključeve najčešće ostavljaju kod rodbine ili poverljive osobe u zgradi. To je slaba preventiva, ali se provala ili pokušaj bar otkriju. Tako je Marija M. radi cveća došla u sestrinu kuću na periferiji, a prvo što je videla bio je razbijen prozor. Iako je kuća bila osigurana kamerama, provalnici su ušli kroz prozor na kupatilu. Kamere su skinuli i prodali na buvljaku, a u kuću su dolazili više puta. Pošto su u kući našli i špriceve, policajci su već znali da se radi o mladim narkomanima iz komšiluka.

- Po savetu policije, na vrata i prozore stavili su rešetke. Drugog izlaza nije bilo, jer su se provale ponavljale - priča Marija.

- Za vreme godišnjeg odmora najvažnije je da vam neko svakodnevno prazni poštansko sanduče. Lopovi po punom sandučetu zaključuju da niste kod kuće, svoju pretpostavku proveravaju zvonjenjem na vrata, a ako niko ne otvara, otvaraju sami.
Inače, u vreme letnjih meseci, provale se najčešće događaju u prepodnevnim časovima.