Najopasniji su Evropa i islam

Oskar Frejsinger, kontroverzni švajcarski poslanik iz kantona Vale, stekao je međunarodnu slavu pokrenuvši referendum o zabrani izgradnje minareta. Po njemu, islam i Evropska unija najveće su opasnosti, kako za njegovu zemlju tako i za Evropu.

Za kontrolu migracionog talasa: Oskar Frajzinger

Razgovarali smo za "Vesti" u kafeteriji masivnog ali udobnog zdanja Federalne palate u Bernu, gde Frejsinger učestvuje na letnjem zasedanju švajcarskog Parlamenta (Nacionalnog saveta) kao poslanik Narodne partije, najdesnije parlamentarne stranke u Švajcarskoj.

Na početku razgovora podvlačimo činjenicu da ovdašnje zvanične statistike kažu da stranci u Švajcarskoj uplaćuju više u zdravstvenu i penzijsku kasu nego što iz nje uzimaju, da će njegova generacija zahvaljujući njihovim uplatama imati penzije i pitamo zar to ne pobija njegove teze?

- Mi ne kažemo da treba zabraniti strancima da dolaze. Ono što mi kažemo to je da je potrebno imati regulator, čija će poluga biti u našim rukama. Slobodno kretanje (Šengen) znači da više nema kormilara na brodu i da ne kontrolišemo više ništa. Neodgovorno je da se to dozvoli. Polovina stranaca koji dođu u Švajcarsku ne dolaze da bi radili. Dolaze zbog spajanja porodica. Dakle, dolazi veliki broj ljudi koji nikada neće raditi i ne učestvuju u obogaćivanju države. Već sada možemo da izračunamo da će zbog toga u kasi socijalnog osiguranja biti manjak od sedam milijardi. Ako je jedan stranac zloupotrebio naš sistem, to znači da to ponašanje dolazi iz jedne kulture, iz vaspitanja. Dakle, filtrirajmo, probajmo da kontrolišemo migracioni talas da ga svedemo na količinu stranaca koju možemo da podnesemo - kaže Frejsinger, dodajući da nema ništa ni protiv muslimana, za šta ga često "prozivaju".

- Nemam ništa protiv muslimana, ali imam protiv islamske dogme. Šerijat je nespojiv sa pravnom državom i nisam ja taj koji to kaže, to kaže Evropski sud za ljudska prava u presudi iz 2002. godine, crno na belo. Predložio sam u Parlamentu zakon koji bi obavezivao građane da u određenim, konkretnim situacijama moraju da imaju otkriveno lice. To nikako da dospe na dnevni red plenarnog zasedanja. Građanin koji dođe u jednu državnu kancelariju gde potpisuje nešto i identifikuje se mora da ima otkriveno lice. Dakle, ne tražimo versku borbu. Ono što kažem to je da ukoliko želimo da živimo zajedno ovo je minimum zahteva koje država treba da ispostavi svakom građaninu - ističe naš sagovornik.

Iako je Frejsinger na sasvim različitoj političkoj poziciji od Dika Martija, on je pokušao da čitaocima "Vesti" pojasni zašto je Parlament, čiji je član, u neubičajenoj tišini, bez ikakve debate u aprilu ove godine podržao izveštaj o trgovini organima, iako su mediji otvorili teška pitanja na račun diplomatije Berna.

- Mislim da je, između ostalog, problem u tome što je Švajcarska od afere sa bankom UBS vezana ugovorom sa Amerikancima. Zato treba nastaviti sa održavanjem mita o zlim Srbima i veoma dobrim Kosovarima, koji je veoma praktičan za Amerikance jer opravdava njihove ratove koje su vodili na Balkanu. Nijedan američki general nije nikada bio na sudu ni zbog Drezdena, ni zbog Vijetnama. Ne kažem da su Srbi "beli", a drugi crni, ali taj međunarodni sud - to je pravda pobednika. Srbi još pružaju otpor, ali ako uđete u EU - gotovo je: to je SSSR bez gulaga u koji više niko ne veruje. Što se tiče Dika Martija, on tu predstavlja nešto što bi se moglo nazvati kvarom u sistemu, nešto što nije bilo predviđeno. Ja sam ga podržao i rekao sam mu "bravo, bravo - kakva hrabrost!"