Poslanicima zabušantima oduzete plate
Predsenik mađarskog parlamenta Laslo Kever oduzeo je deo plate poslanicima dve opozicione partije, jer nisu učestvovali u raspravi o Ustavu, niti na završnom glasanju iako mađarski poslanici nemaju precizirano radno vreme, niti su obavezni da prisustvuju svim sednicama.
Predsednik mađarskog paralmenta Laslo Kever poznat je javnosti kao krut, oštar na jeziku i neumoljiv političar, ali će ući u noviju istoriju mađarskog paralmentarizma kao prvi koji je novčano kaznio pojedine poslanike zbog neučešća u radu najvišeg predstavničkog tela zemlje.
Kever, jedan od osnivača vladajućeg Saveza demokratske omladine (Fides), bivši ministar bez portfelja zadužen za nacionalnu bezbednost i dugogodišnji poslanik, odlučio je da nekim kolegama u poslaničkim klupama znatno stanji majske koverte, jer prethodna dva meseca nisu učestvovali u raspravi najpre o nacrtu, pa o predlogu novog Ustava, niti na zvršnom glasanju.
Pod udarom su se našli poslanici dve opozicione stranke, Mađarske socijalističke partije (MSP) i Pokreta "Politika može drugačije" (LMP), koji su tražili, pored ostalog, da konačnu verziju osnovnog akta zemlje mora da podrži bar 80 odsto delegata, a ne dvotrećinska većina, koju su vladajuće stranke (Fides i demohrišćani) obezbedili na prošlogodišnjim izborima.
Taj njihov zahtev nije prošao, pa su se odlučili na bojkot. Kever je to hvatio kao nerad, a po Poslovniku paralmenta je imao pravo da zabušante lupi po džepu.
Poslanici u mađarskom parlamentu, kao i u većini drugih širom sveta, nemaju precizirano radno vreme, nisu obavezni da prisustvuju svim sednicama, niti da izlaze za govornicu. Nemaju učinak, nemaju konkretne obaveze, niti poslodavca, pa se ponašaju kako im stranke narede ili po ličnoj savesti.
U Mađarskoj oni nemaju čak ni platu u bukvalnom smislu te reči, a mesečni iznosi koje primaju nazvani su dodaci, nadoknade i pokrivanje troškova.
U takvoj situaciji Kever se odlučio na presedan, a interesantno je da taj jedisntveni potez nije izazvao burnu reakciju. Oni koji su kažnjeni su procenili da bi o toj temi trebalo neko drugi da govori, a takvih se nije javilo baš mnogo.
Umesto polemike o oduzetim parama, krenula je priča o tome koliko je koji predsednik mađarskog parlamenta, od promene društveno-političkog uređenja (1990.) do sada, bio strog i koliko je doprineo (ne)kulturnoj atmosferi u prelepom zdanju na Trgu Lajoša Košuta.
