Rusija i Norveška podelile Barencovo more
Rusija i Norveška sklopile su posle višedecenijskih pregovora sporazum o podeli spornog dela Barencovog mora radi istraživanja i eksploatacije nafte i gasa na površini od oko 110.000 kvadratnih kilometara.
Sporazum su odoborili parlamenti dve zemlje, a stupa na snagu 7. jula ove godine. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov i njegov norveški kolega Jona Gar Stere ratifikovali su sporazum na ceremoniji u Oslu u utorak.
Ovim sporazumom deli se sporni deo Barencovog mora na dva površinski jednaka dela. Taj region postao je pristupačniji pošto je globalno zagrevanje dovelo do otopljavanja leda, a analitičari tvrde da dalje topljenje leda može otvoriti nove, kraće plovne puteve između Rusije, Norveške i Azije.
Državne naftne kompanije obe zemlje izrazile su interes za eksploataciju rezervi nafte i gasa u tom regionu. Ruska kompanija "Gasprom" sarađuje sa norveškim "Statoilom" na bušotini Stokman, 380 kilometara od obale Rusije.
"Moguće ekonomske beneficije su ogromne", rekao je Džejms Niksi, menadžer i istraživač Programa Rusija i Euroazija iz "Četam hausa" tokom posete Norveškoj.
On je rekao da je značaj sporazuma u tome što je ovim priznato da je Arktik mesto buduće trgovine i moguće, budućeg, konflikta i sada će po prvi put biti omogućeno istraživanje i eksploatacija regiona.
Američko Geološko udruženje smatra da Arktik ima oko 30 odsto svetskih rezervi gasa i 13 odsto nafte, ali koje tek treba da budu pronađene.
"Očekivanja su da taj region ima velika nalazišta nafte i gasa jer je utvrđeno da oblast prema istoku ima gasa, kao i oblast prema zapadu", rekao je Džulijan Li, viši analitičar energetike u Centru za globalne energetske studije. Ipak, obzirom da je veliki deo Arktika neistražen, te procene su još nepouzdane.
