Hitlerovo pismo o istrebljenju Jevreja
Centar Simon Vizental saopštio je da je došao do pisma nacističkog vođe Adolfa Hitlera u kome je prvi put opisano njegovo viđenje odnosa prema Jevrejima i dodao da će ono biti izloženo u Muzeju tolerancije u Los Anđelesu na ulazu u odelenje o Holokaustu.
U saopštenju Centra se precizira da je pismo iz 1919. napisano šest godina pre nego što je izdata Hitlerova knjiga Majn Kampf.
"Ovo je jedno privatno pismo, mišljenje jednog čoveka, ali se pretvorilo u Magna kartu jedne nacije i skoro da je dovelo do istrebljenja jevrejskog naroda," izjavio je dekan Vizentalovog centra u Los Anđelesu rabin Marvin Hier.
Prema njegovim rečima, važno je da buduće generacije vide da demagozi zaista misle to što kažu i da to i sprovedu u delo ako mogu.
“Beskompromisno uklanjanje Jevreja“
U pismu kucanom na pisaćoj mašini, koje je Hitler potpisao, se iznosi plan za "beskompromisno uklanjanje Jevreja u potpunosti", što se može postići samo pod "vladom nacionalne snage, a nikada pod vladom nacionalne nemoći".
Hitler je u pismu naveo da se "emotivno antisemitizam izražava kroz pogrome" i zahteva legalno oduzimanje prava Jevreja.
Pitanje da li je pismo autentično
Denvnik Njujork tajms navodi da je takozvano Gemlihovo pismo napisano na zahtev Hitlerovog starešine kapetana Karla Majra, koji mu je naredio da u pisanoj formi obrazloži svoje ideje o odnosu prema Jevrejima kako bi on to prosledio vojniku Adolfu Gemlihu.
Sva trojica su bili u sastavu jedinice Bavarske vojske koja se bavila propagandom protiv boljševika.
Majr je umro u koncentracionom logoru Buhenvald pošto se okrenuo protiv firera tokom rata.
Njujork tajms kaže da stručnjaci nisu spremni da bezrezervno potvrde autentičnost pisma, jer postoji bar još jedna kopija koja je u državnoj arhivi Bavarske u Minhenu i zbog toga što je dosad bilo više slučajeva falsifikovanja navodnih Hitlerovih pisama i dnevnika.
List, međutim, prenosi, da je rabin Hier ubeđen da je pismo autentično, što je potvrdio i nemački ekspert Otmar Plokinger.
Pismo je pred kraj Drugog svetskog rata pronašao američki vojnik Vlijam Zigler u ruševinama sedišta nacističke partije u Nirnbergu.
Vizentalov centar je platio 150.000 dolara za pismo kolekcionaru, koji ga je kupio pre nekoliko godina kada centar nije mogao da sakupi dovoljno novca za kupovinu.