Moguć sporazum u Kopenhagenu?
Nacrt završnog sporazuma koji je predstavljen učesnicima samita Ujedinjenih nacija o klimi u Kopenhagenu oživeo je nade da bi na tim pregovorima ipak mogao da se postigne međunarodni sporazum o borbi protiv globalnog zagrevanja.
Predlog da se do 2050. bar prepolove svetske emisije gasova s efektom staklene bašte ima za cilj da premosti deo dubokog jaza između bogatih i siromašnih zemalja, preneo je Rojters.
Prva verzija završnog dokumenta ponuđena je manje od nedelju dana pre nego što se raziđe više od 110 svetskih lidera koji učestvuju na najvećoj klimatskoj konferenciji u istoriji.
Zemlje u razvoju su, međutim, ukazale da im je potrebna veća finansijska pomoć bogatih nacija.
Ponudu Evropske unije za pružanje 7,3 milijarde evra (10,8 milijardi dolara) pomoći siromašnima u borbi protiv klimatskih promena tokom sledeće tri godine pozdravile su Ujedinjene nacije i Danska, koja je domaćin ovih pregovora.
"To predstavlja napredak", izjavila je u petak ministarka Danske za klimu i energetiku Koni Hedergad koja predsedava ovim samitom, nakon što su pregovori tokom prva četiri dana tekli veoma usporeno.
Direktor Sekretarijata UN za klimatske promene Ivo de Bur je ukazao da tekst nacrta sporazuma predstavlja "prekretnicu" u pregovorima.
"Vreme je da se fokusiramo na značajnije stvari", rekao je on novinarima.
Dokument predlaže cilj za globalne emisije štetnih gasova do 2050. godine, čemu su se u prošlosti protivile zemlje u razvoju, ali ne precizira koliko milijardi dolara treba da obezbede bogate zemlje siromašnima, kako bi im pomogle u borbi protiv klimatskih promena.
