Iran uvodi sankcije američkim zvaničnicima
Iran razmatra da uvede sankcije američkim zvaničnicima zbog "kršenja ljudskih prava", kako bi uzvratio zapadnim silama koje godinama sprovode sankcije prema toj zemlji.
"Prema ovom planu, 26 američkih zvaničnika koji su poznati po kršenju ljudskih prava u svetu, uključujući u Iranu i Avganistanu i koji podržavaju terorizam... biće pod sankcijama", izjavio je kazem Džalali, portparol Komiteta za nacionalnu bezbednost i spoljne poslove u iračkom parlamentu, preneo je Rojters.
On nije imenovao američke zvaničnike protiv kojih će biti uvedene sankcije, ali je rekao da će, ukoliko poslanici podrže predlog, protiv njih biti sprovedene kaznene mere.
Ministri inostranih poslova 27 država članica Evropske unije doneli su danas odluku o pojačavanju restriktivnih mera protiv Irana zbog nuklearnog programa te zemlje.
Dodatne mere sastoje se od produžavanja liste osoba i pravnih lica koje se podvrgavaju zabrani putovanja i zamrzavanju imovine, a istovremeno je jedna osoba skinuta sa liste kojima je zabranjeno putovanje u države EU. Za sada još nije poznato na koje se osobe i firme, niti njihov broj, odnosi ta odluka.
Protiv Irana su usvojene međunarodne sankcije 9. juna prošle godine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog nuklearnog programa te zemlje. SAD su 24. juna prošle godine usvojile sankcije koje su pre svega usmerene na Iransku revolucionarnu gardu i iranski uvoz benzina i drugih naftnih derivata.
Između ostalih mera, sankcije su usmerene prema stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom i sa pojedinim iranskim bankama, kojima preti isključenje sa američkog finansijskog tržišta.
Sankcije podrazumevaju kažnjavanje i kompanija koje pomažu iranskom energetskom sektoru. Američkim bankama je zabranjeno poslovanje sa onim stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom ili učestvuju u pomaganju iranskog nuklearnog programa.
Takođe, američkoj vladi je zabranjeno da sklapa poslove sa kompanijama koje snabdevaju Iran tehnologijom koja može da se koristi za ograničavanje slobode informacija, a Iranci za koje se veruje da su umešani u kršenja ljudskih prava ne dobijaju američke vize, dok su njihova sredstva u SAD zamrznuta.
Prošle godine Vašington je stavio na crnu listu i nekoliko iranskih zvaničnika za koje se veruje da su bili umešani u nasilan slom demonstrancija protiv reizbora predsednika Mahmuda Ahmadinežada 2009. godine.