Stravična prepiska ljudoždera i žrtve
Istražitelji slovačke policije su u računaru ljudoždera Mateja Čurka (43) našli e-mail dijalog ubice sa žrtvom Lucijom Uhnarovom (20), koja je po svemu sudeći jedna od dve devojke pronađene u plitkom grobu bilizu mesta Kisak gde je policija likvidirala "slovačkog kanibala“ dok je čekao novu žrtvu iz Švajcarke. To je svojevrstan “zapisnik smrti“ kakav nije napisan u istoriji zločina
Nakon što je slovačka policija 15. maja pronašla grob dve devojke ubijene u šumi nedaleko od Kisaka, svetlo dana ugledao je monstruozan e-mail dijalog između Čurka i njegove žrtve. Sve govori da je jedna od njih, kako se i pretpostavljalo, zaista Lucija Uhnarova, učenica medicinske škole nestala proteklog leta.
Ono što uverava istražitelje i javnost da se zaista radi o ovoj nesrećnoj devojci koja je više puta pokušala samoubistvo, ne potvrđuje samo ođeća u kojoj je ubijena i zakopana, već i, malo je reći, taj jezivi dokument dogovaranja kanibala Čurka i žrtve, dve nedelje pre fatalnog susreta.
Ovaj dokument "dostojan“ najmonstruoznijih dijaloga iz literature, koga je inicialno objavio bratislavski dnevnik "Novi čas“, verovatno je prvi ovakve vrste u istoriji zločina, s obzirom da ranije, ako su i postojali ovakvi kontakti, nije bilo Internet tehnologija.
"Udaviću te, nemaj brige“
Lucia Uhnarovava, očajna što ju je majka prepisala iz jedne medicinska škole u drugu, pokušala je da izvrši demonstrativno samoubistvo skokom sa krova porodične kuće na koji se popela potpuno gola! Nije uspela.
Odlučna u svojoj nameri putem interneta traga za "dobrim čovekom“ koji bi joj pomogao da "ode sa ovog sveta“.
Prvi se(16.avgusta 2010. godine), javio Matej Čurko, oženjen, otac dve devojčice, uspešni sportski strelac. On u prvom mejlu Luciji piše:
Č: Kad toliko želiš da umreš, pod određenim okolnostima bih ti ja mogao pomoći
L: Napiši detaljno, kako bi to učinio.
Č: Valjda me nećeš odati. Došla bi kod mene, ušli bimo dublje u šumu. Dao bih ti hipogen ili nešto slično, a kad bi zaspala ja bih te ugušio! Smrt iz bliza uvek me privlačila. Zatim bih te zakopao da ne bude nikakvih dokaza.
L: To bi mi doista odgovaralo. Ali ne verujem da tako nešto možeš da izvedeš. Nedavno sam se sa jednim tipom dogovorila da se zajedno ubijemo, a on me prijavio policiji.
Č: Jednako rizikujem. Dokaz da mislim ozbiljno ne mogu ti dati, a na kraju možeš i ti pozvati policiju. Moraš o svemu tome razmisliti. Treba, svakako, da dođeš kod mene, iako živiš nešto dalje. Ovde u Kisaku su lepe šume...
L: Dođi ti kod mene. Nije lako sa nekim dogovarati vlastito ubistvo.
Č: To nikako.Okolinu Snina, gde ti živiš, ne poznajem, a ne mogu da pretpostavim da bih sa sobom nosio lopate i drugi alat, i sa tobom tražio mesto za to što nameravamo da učinimo. Dođi do Košica vozom, ali ćeš morati da presedaš...
L: Ne ,ti dođi do Snina...
Č: Ne, to sam ti ve ć rekao. Okolinu Kisaka dobro znam i ako treba nešto da uradim uradiću to ovde.
Uzbuđuje me jedino smrt
Tri dana pred odlazak iz kuće, 31.avgusta 2010. i nakon prepiske koja je završena "nesporazumom“ oko mesta seanse, Lucija se ponovo, prva javila:
L: Tu sam
Č: I ja sam tu. Da li si još uvek zainteresovana
L: To izgleda divno!
Č: Seksa neće biti ni pre ni nakon toga. A neće biti nikakvog mučenja. Ja nisam sadista. Želim jedino smrt. Dajem prednost gušenju, pri tome je direktan kontakt.
L: Obožavam te. Ti si za mene nešto kao "Wau", ne može se naći niko kao ti
Č: Smatram to kao uslugu samoubici. Bar neće niko patiti.
Lucija zatim pita Čurka kako to izgleda ubiti čoveka?
L: Kako to protiče?
Č: Treba oko 20 minuta dok se čovek ne onesvesti i umre. U tom okviru davljenje traje pet minuta, dok ne prestane da se oseća puls.
L: Ideja le lepa, ali ja se, ipak, bojim
Trideset šest sati pre nego što će Lucija pobeći iz kuće, razgovor sa Čurkom odvija se ovako...
L: Koliko si ih ubio. Zadovoljilo te to. Koliko ih je bilo?
Č: Zadovoljilo, naravno, ali ti neću reći broj. To ne možeš od mene da tražiš. Reći ću ti to kada budeme zajedno, a trebi preostane nekoliko desetina minuta života. Garantujem ti, sve će biti bezbolno. Nikada nikog nisam morao da vezujem. U trenucima umiranja nikad nije bilo bilo kakve svesne reakcije.
L: Uverena sam u to da želim da umrem. U to me ne moraš ti uveravati, ali što više o tome razmišljam, sve više se bojim. Ta ideja je tako lepa. Umreti. Ali ja sam, ipak, plašljiva.
Č: Ne moraš se bojati. Nisi mi prva. Kada se budemo sreli daću ti lek, našalićemo se i pričati o bilo čemu dvadesetak minuta, a ti odjednom zaspeš i umreš. To nije kao kad gledaš sa prozora, razmišljaš i skočiš.
L: Neću da se probudim negde u bolnici. To ne bih preživela. Obesila bih se o vlastitu kosu.
Č: Ne boj se, nećeš se probuditi
L: Htela bih da uzmem te lekove kako se ne bih uspaničila kada počneš da me daviš. A kako daviš?
Č: Ne davim rukama oko vrata. Začepim nos i usta. To mi se više dopada...
Konačan dogovor pred samrtnički sastanak
Oko 16 sati pre napuštanja kuće (1.septembar 2010.). Lucija se, još jednom, javila Čurku:
L: Možemo li, konačno, da dogovorimo termin?
Č: Ja najranije mogu u ponedeljak. Doći češ u Košice ujutro oko osam...
L: Zašto do Košica
Č: Pa možemo i u Kisaku. Obuci neke podesne cipela, a ja ću da pripremim alat.
L: Gde ćemo se tačno sresti?
Č: U parku pred železničkom stanicom je jezero, šetaj se oko njega.
L: Oko 10 sati ću se tamo šetati. Problem mi je šta ću da kažem ukućanima što tako rano idem iz kuće. Ali to je moj problem. Sada već moram da idem da spavam!
Č: Dogovoreno
L: Laku noć
Č: Laku noć.
Policija je 15 avgusta 2011. godine u šumi kod Kisaka našla u plitkom grobu dve zakopane devojke bez desnog stopala i pojedinih organa koji su izvađeni i iskasapljeni.
Nedaleko odatle, slovački policajci su u obračunu ubili Čurka dok je očekivao novu žrtvu.
Policija zbog porodica nije želela da objavljuje više detalja o stanju pronađenih tela.
Jednu devojku su prepoznali po odeći. Bila je to, po svemu sudeći, nesrećna Lucija. Službeno se, ipak, čeka DNK test nakon koga će se definitivno potvrditi ta pretpostavka, kao i identitet druge devojke iz istog groba.
Sahrana kanibala Čurka obavljena je istog dana na mesnom groblju u Kisaku. Saučešće udovici i njegovom bratu, kompozitoru Martinu, izrazilo je oko 50 ljudi.
Martin je muzikom na klaviru ispratio brata kome nikada neće oprostiti šta je učinio celoj pordici.
