Predsednik ‘‘lopov‘‘ hteo da ukrade i rukavice?
Ohrabrena internet pričom o ''prisvajanju“ protokolarnog nalivpera u Čileu, javnosti se obratila i irska koleginica koja tvrdi da je pre dve decenije u poslednjem trenutku, spasila svoje rukavice od kolekcionarske sklonosti Vaclava Klausa, sada predsednika Češke, a tada ministra finansija čehoslovačke federacije.
Irska novinarka koja po svemu sudeći nije želela da joj se ime nađe u štampi, tvrdi da je na jednoj večeri u Sloveniji, gde je organizovan susret političara i medija, prema protokolu dobila mesto do Klausa.
Dok je trajala svečana večera, novinarka je primetila da joj nedostaju rukavice koje je ostavila pored sebe. Odmah je, kako prenosi praški dnevnik ''Mlada fronta-Dnes““ primetila da je njen sused za stolom, rukom posegnuo za ovim ''damskim rekvizitom''.
Primetivši to, pitala je Klausa zašto joj je uzeo rukavice. Rukavice su se, posle te intervencije, ubrzo ponovo našle na stolu.
Ostalo je nejasno zašto je dama iz Irske na sverčanoj večeri, mimo svih protokola ,držala svoje rukavice na stolu pored pribora za jelo!?
Predsednička kancelarija na praškim Hradčanima još nije reagovala. Iz Čilea je u
Hiljade penkala za predsednika
Neposredno posle povratka Klausa u Češku, udruženje ''veselih građana“ se putem interneta obratilo naciji da, bez ustezanja, izdvoje iz kućnih zaliha bar jedno pero ili hemijsku olovku i pošalju je na poklon predsedniku na Hradčane. |
međuvremenu stiglo objašnjenje da je inkriminisano pero, koje je Klaus uzeo za uspomenu, nije bilo sasvim bezvredno, kako tvrdi češki predsednik, već je bilo “malo umetničko delo“ iz radionice čileanskih majstora.
Ukrašeno je plavim poludragim kamenom koji se vadi na čileanskim Andima, a cena penkala se kreće od 120 dolara na više.
Češki ekspert za protokol i šef protokola bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela, Ladislav Špaček, autor više knjiga o ''lepom ponašanju“ kaže da je ''prisvajanje“ pera protokolarni običaj, koji je i tadašnjoj češkoj predsedničkoj kancelariji zadavao dodatni posao.
Morali su, naime, uvek da imaju spremljeno više penkala za prilike kada se za protokolarnim stolom smenjuju potpisnici raznih međudržavnih dokumenata od ekonomije do kulture, jer nikada nisu znali koji će od uglednih potpisnika uzeti pero za uspomenu. Mnogo je više onih,kako kaže ''Špa ček'', koji takvu priliku nisu propuštali.
