Godišnjica tragedije u Smolensku: Nesreća koja traje
Godišnjica avionske tragedije na rubu Rusije, uz odavanje pošte stradalnicima, provocira novi poljsko-ruski "dijalog" uz obostrane optužbe o uzrocima nesreće što, bez sumnje, doprinoisi daljem hlađenju odnosa dve velike države, pa i dva slovenska naroda opterećena nemilim istorijskim sečanjima! Majka braće Kačinjski napada, Leh Valensa brani Ruse!
Jedna nesreća, nezapamćena u istoriji civilnog vazduhoplovstva, zbog pogibije gotovo cele političke elite jedne zrmlje, odnosno poljske države, na teritoriji druge, susedne ruske države, svaki put kada se obeležavaju neki datumi vezani za nju, provocira seriju neugodnih "dijaloga" koji, dolevaju ulje na vatru u ne sasvim dobre odnose dva slavenska naroda!
Ovaj put, na prvu godišnjicu stradanja poljskog predsedničkog "tupoljeva" kod ruskog grada Smolenska, razbuktao se, čini se još većom zeštinom, spor o krivici za stradanje 96 ne baš "običnih" poljskih građana, u koji se, prvi put, uključila 85- godišnja majka najčuvenijih evropskih blizanca, braće Kačinjski, koje je nesreća rastavila. A malo je nedostajalo da, surovom igrom sudbine, nakon što su gotovo u istom trenutku stupili u život, u jednom trenu odu u smrt!
Počasti i protesti
Ovom komemorativnom činu nije prisustvovao brat stradalog predsednika Leha Kačinskog, Jaroslav. On već godinu dana optužuje zvaničnike da su odgovorni što pravi uzroci tragedije još nisu određeni, što je, po njegom mišljenju, posledica "tihog dogovora" između ruske i poljske političke elite. Iz istih razloga pred predsedničkom palatom zakazano je višečasovno protestno okupljanje svih građana koji dele takvo mišljenje. |
Ne bi dozvolila Lehu da leti!
Jadviga Kačinjska je, uz svoju bolesničku postelju, i u dane kada su se poljski političari pripremali da putuju prema Katinskoj šumi, mestu stradanja nekoliko desetina hiljada poljskih oficira, žrtava staljinističkog progroma, vezala jednog od blizanaca, par minuta starijeg Jaroslava, šefa poljske opozicije.
On nije, u dogovoru sa bratom Lehom, putovao u Rusiju, jer je želeo da u trenutcima kada se njihova majka borila za život, bude uz voljenu roditeljku. Preuzeo je dežurnu ulogu uz bolesničku postelju, a svom bratu blizancu, poželeo "srećan put".
Ispostavilo se da da je to bila neostvarena želja, da put nije bio srećan, da majka srećom nije umrla, ali je nesrećno ostala bez jednog od sinova. Dok je, po mišljenju mnogih, time spasila život "dežurnom" Jaroslavu koji bi, tog 10. aprila 2010. godine da se ona nije borila za život, sasvim sigurno putovao u Smolensk i "doprineo" da se broj stradalnika poveća sa 96 na 97!
Strarica, koja se, u međuvremenu, oporavila od teške bolesti, međutim, ne misli tako. Uverena je, naime, da je bila na nogama da na put ne bi krenuo ni Jaroslav, ni Leh, obojica bi još uvek živeli!? To kaže u svom prvom obraćanju javnosti nakon nesreće majka dvojice braće koja, nakon izlaska iz bolnice kod kuće savladava bol zbog gubitka sina, za šta, nedeljama nije znala.
-Spasila sam, kako kažete, život Jaroslavu, a mogla sam, da sam bila na nogama, sačuvati život i mom drugom sinu!, uverena je Jadviga Kačinjska, uz naglasak da ni pod koju cenu ne bi odobrila Lešeku da krene na put, bez obzira na njegove predsedničke obaveze.
Strah od Rusa i Rusije!?
-Bojim se te zemlje, bojim se Rusa, nikada im ne treba verovati, iznenađujuće oporo govori obrazovana žena, očigledno opterećena mestom gde je njen sin, šef države, izgubio život, ali isto tako opterećena vekovnom, pomalo ukorenjenim, međusobnim "antipatijama" dva naroda i njihovih političkih prvaka!
-Nekada mi se čini,a to me užasava, da to nije bila obična nesreća. To je moj subjektivni osećaj kojeg se ne mogu osloboditi, kaže pani Jadviga i, nakon toga, naizgled pomirljivo, dodaje: -Zapravo o nesreći ne znamo ništa. Mogu samo pretpostavljati šta se dogodilo, jer pravih saznanja nema.
Međutim, dlučno odbija zvaničnu, rusku verziju da su za nesreću krivi isključivo poljski piloti koji su, kako se "šuška" pod snažnim pritiskom najuglednijih putnika (možda je među tim bio i poljski predsednik) nastojali da, po svaku cenu i uz sve rizike, slete u Smolensk kako bi na vreme stigli na komemorativnu svečanost u Katinskoj šumi! Pani Kačinjska ne veruje ruskoj istražnoj komisiji, posebno ne šefici moskovskog istražnog tima Tatjani Anodinovoj.
- Ona simbolizuje nepravdu oko tog slučaja. Sve što kaže odbijam kao laž, oštro će
Jadviga!
Infarkt pokojnog Valense!
|
Premijer Tusk na mukama
Na velikim mukama je u toku svih ovih rasprava i poljski premijer Donald Tusk kojeg najveći simpatizeri Kačinjskih napadaju da, u dovoljnoj meri, nije angažovao vladu da prisili Ruse da kažu istinu. Da ih privoli ili primora da obeleže prave krivce za nesreću, kojih, prema ovim mišljenjima, sasvim sigurno, ima na obe strane.
Tusku prigovaraju da u ovoj stvari "mlako" postupa i zbog činjenice da su Kačinjski njegovi politički konkurenti na poljskoj političkoj sceni, da se on kao političar demokratskog centra "ne podnosi", niti se ikada podnosio, sa "doslednim" desničarima koje su zajednički predvodvodila znana braća. Zbog toga, uvereni su oni, Tusk nije "dovoljno emotivan" da za definitivno razrešenje situacije nema intresa , da se uzdržava od zameranja Rusima i tome slično.
Uz sve ove zamerke ne može se poreći da Tusk je više puta zahtevao da se ruska verzija o krivici za nesreću još jednom stavi na proveru i da se, ako treba, formira međunarodna istražna komisija.
-Sigurna sam da postoji nekakav tihi dogovor da istina ne izađe na videlo. Pretpostavljam da ne znaju istinu koje se veoma boje ili istinu znaju, pa opet se boje, nastavlja svoja sumnjičenja majka bivšeg predsednika Poljske.
Leh Valensa brani Ruse!
U ovoj situaciji javljaju se i brojne ličnosti koje se odlučno suprostavljaju neprekidnim sumnjičenjima, a među njima su i oni koji se, ni u kom slučaju, ne mogu smatrati "rusofilima".
Tako prvi poljski demokratski predsednik, vođa antikomunističke revolucije, lider "Solidarnosti" zaslužan za proterivanje Sovjeta, ili kako radije neki kažu, Rusa sa Poljske zemlje primećuje: -Za sve su nam krivi Rusi. Optužuju ih da su, namerno, pustili da avion pokuša sletanje u nemogućim uslovima, da nisu dovoljno energično prekinuli ubitačnu operaciju prizemljenja letelice. A da nisu dozvolili sletanje opet bi ih napadali što su sprečili poljsku "elitu" da se prizemlji. Krivi su nam kako god okreneš, kaže Leh Valensa i, pomalo sarkastično dodaje da su Rusi krivi i što su nam prodali stradalničkog "tupoljeva".
Valensa se zalaže da se, uz dužno poštovanje umrlih, prestane sa korišćenjem ove nesreće u političke svrhe, podogotovo zbog toga što su Rusi pokazali puno saosećanje sa našim narodom i pomogli u svemu što su mogli.