Ko krije besplatnu energiju (6): Automobil na antenu

Otkrivanjem radijuma, radioaktivnog metala, krenula je prava histerija u naučnim i medicinskim krugovima zbog mogućnosti da se organizam dopuni prirodnom energijom. Lekari su takav energetski dodatak preporučivali, pa su se na tržištu pojavile radioaktivne pomade, vodice, sapuni, čokolade, itd.

Zraci etera: Polarna svetlost pokazuje energetske kanale iz kosmosa

Ipak, treba odmah napraviti razliku između energije koju emituje prirodni radijum i plutonijuma, hemikalije koji u prirodi ne postoji. Ali, ono što je zanimalo tajno bratstvo koje kontroliše energetiku nije bilo "punjenje" ljudi životnom energijom, već pravljenje oružja, "zraka smrti", i zato su nestale sve beleške i planovi na kojima je radio Nikola Tesla, ispitujući efekte skalarne energije i primenjivih procesa.

Beleške su nestale, izgleda, i pre njegove smrti 1943. godine, jer je on poslednje godine života proveo u "hotelskom zatvoru". Godine 1979. istraživač Vilijam Lejn je dobio zvaničnu potvrdu da se deo tih dokumenata nalazi u vojnom kompleksu Los Alamos, u Novom Meksiku, ali su oni i dalje - vojna tajna.
 

Struja iz kosmosa
 

Kako Lejn objašnjava, Tesla je tvrdio da eter poseduje naelektrisanje koje se taloži na atomima, i on je taj "dinamički" karakter etera video tako što je govorio o "statičkom eteru", a njegovo "kretanje" je, u stvari, bilo ono što je video posmatrač sa Zemlje koja se okreće. Zanimljivo je ipak da i dalje postoje tvrdnje da se Zemlja ne okreće, a i dalje je misterija šta je zaista ono što se naziva svemirom koji mi vidimo, i da li je to možda daleko manje nego što se prikazuje teorijom Velikog praska i konstantnom brzinom svetlosti?

Na jednom predavanju o električnoj energiji Tesla je naveo da je praktična demonstracija izvesnog profesora Roulanda pokazala "da jedno statičko naelektrisanje koje se unaokolo prenosi proizvodi efekat električne struje". Tesla je zamislio elektrostatičke naelektrisane molekule u kretanju i "video" kako na Zemlji funkcioniše fenomen magnetizma, koji je sveprisutan i stvara Zemljinu težu.

Tako je on "video" linije etera kao cevi sile koja fizički postoji i koja je formirana od nizova usmerenih molekula u kretanju. Te linije moraju biti zatvorene i one teže da se skrate ili prošire. I to je upravo slika magnetnog polja koju su naučnici godinama pokušavali da dokuče. Na kompjuterskim animacijama danas se jasno vidi kako te linije izgledaju, onako kako je Tesla pre skoro 100 godina opisivao. Dakle, on je smatrao da eklektrostatički, strujni i magnetni fenomen postoje zbog elektrostatičkih molekularnih sila.
 

U stvari, Tesla je bio svestan da bilo koja "stacionarna" lokacija na Zemlji (praktično svaki molekul, svaki atom) zapravo se kreće fantastičnom brzinom od 70.000 milja na sat. Elektrostatički naboj koji se prenosi unaokolo su struje između atoma i etera, koji se danas naziva jonosfera i počinje na oko 80 kilometara od zemljine površine i postire se joj oko 100 kilometara u svemir i deo je atmosferskog omotača.

S obzirom na to da niko ne može držati jedan atom ili molekul savršeno mirnim, to je fantastično kretanje - svih atoma i molekula koji nose strujni efekat i stvaraju magnetno polje. Kako je magnetno polje proizvod električne struje, niko ne može proizvesti magnetno polje bez elektriciteta. To znači da je čitava planeta prepuna elektriciteta. Malo je poznato da je inženjer, dr Tomas Henri Morej (1892-1974), baš kao i Tesla, napravio spravu koja je od kosmičke energije iz etera prozivodila električnu. Pokušao je da za nju dobije patent 1930, koji mu nikada nije izdat. Njegova molba za patentom i danas je otvorena.

Morej je koristio običnu antenu i specijalno napravljene katodne cevi pomoću kojih je "crpeo" iz jonosfere ogromnu količinu energije. U jednom testiranju njegova sprava je radila neprekidno 157 sati i proizvela 50 kilovata snage. Nigde nije bila prikopčana ni za jedan izvor energije, a njeno strujno kolo je ostalo potpuno hladno. Ništa se nije zagrevalo, ništa usijalo jer nije bilo nikakvog otpora i trenja koje oslobađa toplotu pri prolasku ove energije. Ona je prolazila glatko.

Morejeva sprava je radila u 29 etapa pomoću njegovih specijalnih detektor-ventila, koje je bilo teško napraviti, i koštao je tada svaki oko 500 dolara. Samo jedan od četiri pokazao bi se podobnim za rad. Morej je imao i probleme da dođe do dovoljno čistog materijala kako bi napravio svoju mešavinu nečega sa čim je punio cevi i koja je imala ulogu da radi kao jednosmerna kapija za izuzetno visokofrekventnu radijantnu energiju iz svemira, koja bi onda uhvaćena subharmoničnom frekvencom radije išla kroz tu mešavinu u jednom nego u drugom pravcu (jednostavno je bila usmerena).

Sklop od više delova čitave naprave omogućio bi seriju kolektora koji su sadržavali dovoljno energije da budu korisni. Teoretski nije bilo ograničenja broju kolektora koji bi s e mogli dodati na napravu, tako da nije bilo ograničenja u količini električne energije koju bi ta sprava mola proizvesti. Morej je demonstrirao svoju spravu na zemlji, u vazduh, u avionu, pod vodom i ona je svuda davala električnu energiju.
 

Zavera "energetskog" bratstva
 

Danas znamo da jedan kubni santimetar čistog vakuuma sadrži dovoljno energije da zgusne 10 na 80. do 10 na 120 grama materije. Tako je decenijama stara tvrdnja da vakuum sadrži neograničenu energiju danas dokazana.

Agenti bratstva su perfidnim smicalicama nastojali da se dočepaju principa njenog rada, a američki predsednik Frenklin Ruzvelt je na taj zadatak poslao izvesnog inženjera Feliksa Frejzera koji se predstavljao kao simpatizer komunista. Morej je brzo posumnjao da žele da ga pokradu, a marta 1940. je bio ranjen u svojoj laboratoriji. Frejzer je počeo i otvoreno da ga ucenjuje tražeći čitav projekat, a onda je u nastupu besa sekirom razbio kompleksnu Morejevu spravu. Morej godinama nije uspeo da je ponovo sastavi.

Umro je 1974. verujući da su mu smicalicu smestili agenti KGB. Nije shvatao da je bratstvo kontrolisalo i KGB, i FBI i Ruzvelta i nacističku ratnu mašineriju. Dakle, priča da je i danas nemoguće koristiti energiju etera jer ne postoji tehnologija za to je kao reći da ne možete da koristite vodu jer nemate bunar.