Ko krije besplatnu energiju (5): Radijum za dolar
Punjenje atoma energijom nije bio proces koji se odigrao u periodu nakon Velikog praska negde u svemiru, već se on i danas odigrava kroz električne, magnetne i druge fizičke sile, smatrao je Nikola Tesla, pa je to razlog energetske aktivnosti radioaktivnih materija.
Još 1890. godine Tesla je obrazložio svoje viđenje ovog procesa koji se odigravao podstaknut visokofrekventnom kosmičkom energijom koja se prostirala u svim pravcima i prožimala čitav svemir, a koji on nije video kao prazan prostor već kao medijum. Prema Tesli, izvor te "kosmičke radijacije" nije bio eter (jonosfera), već "zvezdana svetlost", koju je slavni srpski i američki naučnik nazvao primarni solarni zraci.
Ova svetlost je ekstremno visoke frekvencije i mnogo manje talasne dužine nego nama vidljiva svetlost, i nego UV zraci, X-zraci i gama-zraci, a koji se svi, takođe, emituju sa Sunca i drugih zvezda. Ta kosmička radijacija predstavlja tzv. nultu tačku radijacije, navodi istraživač Vilijam Lajn. Ova nulta tačka radijacije potpomaže nastanku sekundarne radijacije preko sudara sa kosmičkom prašinom u kosmičkom prostoru, i taj efekat je Tesla je nazvao kosmičkim zracima.
Nova Teslina nauka
Ova kosmičko prostiranje energije nulte radijacije zbog izuzetno visoke frekvencije i majušne talasne dužine normalno prolazi kroz čitav svemir, Zemlju, biljke, životinje, i ne nanosi nikakvu štetu u konstantnom Zemljinom ekvilibrijumu, pošto njena talasna dužina ne reaguje i ne rezonira, ne odjekuje sa atomima najvećeg dela onoga što kvantna fizika naziva čvrstom materijom.
Ali, takozvani "radoaktivni elementi" imaju jednu osobitu atomsku strukturu koja reaguje sa ovom radijacijom i tako proizvode - radioaktivnost. U stvari, ono što se naziva radioaktivno zračenje, samo je rezultat, po Tesli, "silazne" frekventne tranference u kome izvesna svojstva materije reaguju i koncentrišu tu, sveprisutnu kosmičku radijaciju nulte tačke koja se pruža od viših frekvencija ka nižima, više korisnim i sa adekvatnijim frekvencijama, kao što su gama-zraci, C-zraci, UV, vidljivo i infracrveno zračenje, kao i električna struja i i magnetizam.
Sve te silazne frekvencije na skali se mnogo lakše detektuju i mere nego nulta tačka radijacije. "Fizika etera" je sub-atomska fizika, a to znači "sub-protonska" i "sub-elektronska" i Lajn kaže da njega ne zabrinjavaju sub-atomske nuklearne čestice same po sebi, već ono što one mogu stvoriti kao konačni gradivni blok protona i elektrona, jer u eteru postoje samo kao jednostavne forme. Da podsetimo da se plutonijum ne stvara u normalnim prirodnim procesima, već samo u specijalnim reaktorima za "uzgoj" plutonijuma.
Energija iz vodonikovog atoma, energija iz raspadajućeg radijuma, energija vode, energija ugljovodonika itd, sve su to različite energije zbog njihove različite frekvencije na kojoj rezoniraju nakon što su dobili početni impuls iz "energije nulte tačke" u to "opadajućem" smeru na skali ove kosmičke frekvencije.
Potencijalna energija atoma vodonika je veća od ostalih atoma zbog toplotne energije od ukrcanog etera i konvertovane "nulte tačke radijacije" kada se oni kombinuju u molekule, a ne od samih vodonikovih atoma. Tako Lajn kaže da je atom vodonika "rođen" na "vrhu brda" (kao u primeru sa kamionima na vrhu brda i u podnožju, i različitim količinama energije kojima oni raspolažu) i on radi kao "ulazna kapija" između etera i sveta poznatog kao atomska materija. I vodonik je najrasprostranjeniji element u čitavom svemiru.
Razlog za to može biti što atomi vodonika "prikupe" energiju iz "nulte tačke radijacije" i izbace je iz etera kada se rekombinuju. U svakom slučaju, energija nije uskladištena u atomima i ne više uskladištena u molekulima nakon njihovg formiranja, i ne postoji veća laž od te koju su priredili relativisti, tvrdi Lajn.
|
Kosmičke cevi Nikola Tesla je smatrao da sam eter nije energetski izvor, jer je sastavljen od sićušnih i nezavisnih prenosnika energije potopljenih u jedan izolujući fluid, već je samo medijum, posrednik, kao što je i ljudski organizam jedan medijum, kroz koji se energetske transference i transmutacije mogu odigravati. Električne i magnetne kosmičke "cevi" sile mogu tako biti stvorene i dalje prenošene u neko svemirsko telo, dajući mu početni impuls, da se pokrene.
Ukoliko bi komad radijuma mogao da se zaštiti od efekta nulte radijacije, on više ne bi pokazivao radioaktivnost, jer se više ne bi napajao ovom energijom, piše pobornik Teslinih ideja Vilijam Lajn. Tako atomska energija, prema Tesli, dolazi od dejstva ove energije, a ne kao uskladištena energija u samom atomu. |
Zato se hidrolizom vode, prostim cepanjem molekula H2O na vodonik i kiseonik, dobija mnogo više energije nego što se u sam proces hidrolize unese, i mnogo više energije se dobije samo razdvajanjem dva atoma vodonika, nego njegovim sagorevanjem sa kiseonikom. I to su mnoga merenja pokazala i to nije nepoznato onima koji se ovim procesima bave. Ostala je samo "misterija" odakle je ta energija monoatomskog vodonika poticala.
A "misteriju" su održavali akademski mozgovi koji nisu mogli da prevaziđu zakone kvantne mehanike da se energija u materiji može konzervirati i da se iz nekog procesa može izvući više energije nego što se u njega unese. Ova zabluda o potencijalnoj atomskoj energiji vodonika je bio način da se zbrkaju diatomski molekuli vodonika sa monoatomskim koji nastaju u procesu elektrolize vode, jer je dobijena energija hidrolize izjednačena sa energijom razdvajanja atoma i energijom sagorevanja nakon njihovog rekombinovanja.
Ali, praktična hidroliza je pokazala da se samo stvaranjem monoatomskog vodonika i bez njegovog sagorevanja u prisustvu kiseonika, oslobodi oko 10,5 puta više energije nego što se unese u procesu hidrolize. I to je istina, kaže Lajn, jer su precizna merenja pokazala da atomski proces vodonika (razdvajanje iz molekularnog stanja) oslobađa najmanje 3,75 puta BTU-a (britanska termalna jedinica) po težini, koliko običan vodonik oslobađa u procesu sagorevanja (1 BTU iznosi 1.055.05585 džula).
Radijacija po želji
Čak se i zagovornici kvantne mehanike slažu da je energija sagorevanja jednaka najmanje energiji hidrolize. Dobro je poznato iz prakse industrijskog dobijanja vodonika da se iz procesa hidrolize dobija najmanje 120 posto od uložene energije.
Dakle, ako se neradioaktivni elementi nekim fizičkim procesom na Zemlji pretvaraju u radioaktivne, prirodnim putem, kako ti procesi funkcionišu? Jer, na taj način se praktično stvara sve: i život kakav poznajemo, voda, i nafta, i gas, i svi metali. Da je Tesla upravo radio na otkrivanju procesa transmutacije elemenata može se nagovestiti iz jedne njegove izjave, navodno njegove, ali objavljene u "Njujork tajmsu", 11. jula 1937, kada je obelodanio da je već razvio proces za proizvodnju radijuma transmutacijom drugih elemenata koji je bio toliko efikasan da bi mogao da se prodaje za jedan dolar za funtu radijuma. Kako li se tek onda mogu stvarati zlato i dijamanti!
