Ko krije besplatnu energiju (2): Ajnštajn je prevara
Zagovornici nuklearne energije, koju finansiraju i održavaju vojni krugovi kao najveći njeni obožavaoci, vole da plasiraju velike medijske priče, za koje su i dobro plaćeni, o opasnom zagrevanju atmosfere zbog velike količine ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem ugljovodonika, pa se stvara efekat staklene bašte, globalno otopljavanje, klimatske promene itd. Mediji su puni ovih laži.
Jer, ugljendioksid je neophodan na planeti upravo za život kakav poznajemo, baš kao što je i efekat staklene bašte neophodan jer bi zbog njenog nepostojanja temperaturne razlike između noći i dana bile veoma velike. I to su tvrdnje upravo priznate i sertifikovane nauke, ali njenih nekorumpiranih pojedinaca. Ugljen-dioksid koriste biljke i on uopšte i ne ide visoko u atmosferu, već naprotiv, teži ka zemlji.
Nulta tačka energije
Zanimljivo je da se o opasnostima ugljen-monoksida, koji se dobija sagorevanjem hemikalija koje se u rafinerijama dodaju benzinu da bi mu povećali oktansku vrednost uopšte ne govori u istim krugovima "zabrinutih". Naravno, i hemijska industrija ima svoje veliko parče kolača u korišćenju nafte kao energenta.
Najzanimljivije je ipak ono što u nafti gori i oslobađa energiju. A to je monoatomski vodonik koji se prvo mora osloboditi iz molekula vode, koja je takođe sastavni deo nafte, i koji se onda reaguje sa kiseonikom, koga takođe ima svuda oko nas, i onda taj monoatomski vodonik odreaguje tako što oslobodi svoju atomsku energiju. Pošto i vodonika i kiseonika ima svuda oko nas, logično je pitanje za laike, zašto sami tako ne reaguju čim se sretnu u vazduhu, nego se prvo vodonik mora osloboditi iz nekog molekula, na primer iz vode u nafti, ili iz vode u procesu elektrolize? Ili se oni u vazduhu nikad ne sretnu u gasovitom stanju.
Energija sa OlimpaSama reč energija potiče još iz drevne Grčke o kojoj se i danas uči u školama da su je stvorili bogovi sa Olimpa. "En" je predlog i znači "u", a "ergon" je neko delo, tako je nastala kovanica energeia, što znači rad u nekom delu, u nečemu. Dakle, energija je ono što radi i stvara u nekom medijumu. Da pomenemo i da grčka reč hidrogen (vodonik) označava ono što stvara vodu.
Zabluda o Velikom praskuKako su se razvijali sve savršeniji uređaji za merenje energetskog potencijala, u najsićušnijim česticama, naučnici zadojeni česticama, koje su svuda videli i kojima im je napunjena akademska glava i sa principom neodređenosti, kvante su sve više usitnjavali i davali im razna imena, pri tome verujući u božansku moć stvaranja materije koje se dogodilo u jednom kosmičkom trenutku u vreme Velikog praska, stvaranja kosmosa. I to je bila jedna velika naučna stranputica, kojom je neko moćan mnogo godina perfidno rukovodio, upravo sa namerom da sve dovede u zabludu i skrene sa puta koji je vodio fundamentalnim saznanjima. Jer, svi prirodni procesi su zapravo jednostavni i logični i veoma određeni. Veliki prasak je jednostavno bio podmetnuti klin u naučnim točkovima. |
E, tu velika nauka nešto nije dobro povezala, jer očito mnogi ne vide da je tu nešto nelogično. Važno je samo da se svakodnevno sagoreva ogromna količina nafte i drugih ugljovodonika, što je onome ko ih kopa i prodaje veoma profitabilno, dok se korišćenje čiste vode za pokretanje automobila, i korišćenje iste te energije vodonika tehnološki, navodno, nikako ne može rešiti. I ovde su očito u pitanju mozgovi koji ne vide ili ne žele da izgube svoju dobro plaćenu profesionalnu poziciju.
Najveća enigma u naučnim krugovima u vezi sa korišćenjem energije je tako postalo pitanje gde je njen izvor. Jer, ono što mi koristimo kao energiju su njeni različiti oblici koji su nastali njenim radom i skladištenjem u određenim medijumima. Tako se i danas razlikuju elektricitet, energija biomase, geotermalna energija, takozvana fosilna kao što su ugljovodonici nafta, ugalj, gas, iako su sva ta ugljovodonična jedinjenja nastala duboko ispod Zemljine kore u onom što se naziva "plašt" i što se konstantno, kao i sve drugo na planeti, stalno stvara jednim fizičko-hemijskim procesom. I, nema veze sa fosilima.
U školi nas još uče da postoji solarna energija, nuklearna, iz jezgra atoma, energija vetra, radioaktivnost. Ono što se u školama i dalje ne uči i što je i naučni establišment, koji izdaje stručne sertifikate, više od 100 godina odbija da prizna, jeste postojanje nulte tačke energije, odnosno energije vakuuma. Vakuum je dugo smatran potpuno praznim međuzvezdanim prostorom i kroz koji svetlost, koja je po Ajnštajnovoj opšte prihvaćenoj teoriji postoji u obliku čestica fotona ili talasa, jer u svemiru važi po relativističkoj teoriji princip neodređenosti, prolazi nesmetano brzinom od 299.792.458 metara u sekundi.
Da ovaj prostor nije prazan i da u njemu postoje putevi poput cevi preko kojih se kreće energija i koji je još davno nazivan - eter, namerno je decenijama odbacivano i zataškavano. Sam Ajnštajn je uporno odbijao da takvu tvrdnju prihvati, a njegovi stavovi su zbog renomea koji je imao u vodećim naučnim krugovima i u medijima bili veoma važni. I to nije bilo slučajno, kao što sama pojava ovog "genijalnog" naučnika za koga se danas sve više otkriva da je bio samo medijska maska iza koje su radili jezuitski mozgovi nije bila slučajna. Ajnštajn je ovenčan naučnom slavom iako ništa od njegove relativističke teorije nije ni dokazano niti je moguće dokazati, kao što je i on sam to tvrdio.
Ali, zato je dokazano da teorija nije tačna, i da je čak plagijat napravljen od teorija koje su već ranije postojale u naučnim krugovima. Ideju o konstantnoj brzini svetlosti izneo je dr Albert Mičelson - poznat je i njegov eksperiment sa Edvardom Morlijem - a formulu E=mc2 zapisao je još 1875. Semjuel Tolver Preston kada je zaključio da energija u malim česticama materije raste u srazmeri sa njenom brzinom.
Lažna nauka
Bez energije se ništa ne pokreće, ništa ne stvara. Bez energije nema sile. Energija je nešto što ljudski um ne može vizuelno predstaviti, baš kao ni molekul ili atom. I upravo su zato nastojanja naučnika da rastumače šta se događa na nivou atoma i molekula doveli do razvoja "velike" naučne teorije nazvane kvantna fizika, kasnije kvantna mehanika.
Reč kvantum znači najmanju energetsku jedinicu. Da bi teorija bila što komplikovanija za zamlaćivanje akademskih mozgova, atom je deljen na još sitnije imaginarne čestice koji su nazvane kvarkovi, a ovi su deljeni na leptone, mezone, neutrine i dr. Naravno, nikada ni jedan nije izolovan i pored ogromih novčanih sredstava koja su tada za ova važna istraživanja odvajana iz državnih budžeta. Ali, dok su veliki fizičari mudrovali, a odabrana elita uzimala novac kako bi potrebno znanje prikupila i isporučila tamo gde treba, moćno energetsko oružje je sve više usavršavano u tajnim pogonima.
