Češki sud zabranio prisluškivanje

Češki ustavni sud zabranio je mobilnim operaterima da bez odobrenja suda za potrebe čuvara zakona prate prikupljaju i arhiviraju svaki "mobilni korak" svojih klijenata. Neustavno preventivno "mobilno arhiviranje" bilo je ozakonjeno na osnovu instrukcija EU čemu su se oduprli jedino Švedska i Austrija!

Privatnost ponovo zagarantovana: Češki sud proterao prisluškivanje

Češka je peta zemlja sa prostora Evropske unije u kojoj mobilni operateri više neće smeti, niti morati, da prikupljaju "komunikativne" podatke o svojim klijentima da ih arhiviraju i šest meseci drže u pripravnosti za slučaj da ti osetljivi podaci budu potrebni istražnim organima u zemlji.

Vlasnici mobilnih telefona, posebno onih iz poslednjih generacija, sa čitavim spektrom funkcija koje su se u ovakvoj situaciji okretale protiv njih, bili su kao u orvelovskom Velikom bratu svakodnevno izloženi praćenju svih njihovih privatnih i službenih telefonskih i internet kontakata uspostavljenih posredstvom mobilnog.

Uz to su pomno registrovani njihovi gradski i međugradski pravci kretanja i niz drugih uobičajenih životnih radnji kojima je bez sumnje bilo narušavano ustavom zagarantovano pravo na privatnost!

Sa ovom konstatacijom složilo se i veće češkog Ustavnog suda u Brnu koje je, kao i ustavni sudovi u Nemačkoj, Rumuniji, Bugarskoj i na Kipru, ocenilo da je takva praksa u suprotnosti sa ustavnim principima na kojima počivaju osnovna ljudska prava bez obzira što je ta praksa zakonski bila odobrena.

Ustavne sudije naredile su da se taj član zakona briše, kao i sve informacije prikupljene o klijentima na njegovim osnovama.

"Šok" nemačkog političara

Nemački političar Malte Špic (26) prvi je upozorio na nedopustivu praksu arhiviranja osetljivih podataka koje operatori sakupljaju po instrukcijama EU od svih svojih klijenata bez obzira što nisu osumnjičeni za bilo kakva kriminalna dela.
On je od svog mobilnog operatera uz pretnju sudom uspeo da dobije podatak da je na taj način u njihovoj mobilnoj arhivi o njemu sakupljeno preko 35.830 podataka o mestima gde se kretao sa kim se sastajao kome je telefonirao kome je poslao SMS i tome slično.
Špic je u razgovoru za češki dnevnik „Mlada fronta-Dnes“ rekao da je na osnovu dobivenih podataka na primer uspeo da rekonstruiše svoj polugodišnji život i da se „priseti“ detalja na koje je inače odmah zaboravio ali ih pomni“mobilni“ registratori njegovog kretanja zaboravili nisu:
Pročitao je na primer da je 23.oktobra 2009 godine iz kuće u berlinskoj ulici Klajne Rozentaler izašao nešto posle deset sati da je na putu za železničku stanicu Norbahnhof sedam puta telefonirao i da je zatim u podne krenuo vozom za Rostok. Odmah posle polaska voza ponovo je dva puta telefonirao poslednji put kada je kompozicija prolazila kroz berlinsku četvrt Pankov. U Rostok je stigao u 16 sati i 20 minuta.

Zahtev ustavnom sudu da razmotri ovakvu za slobodne građane neprihvatljivu zakonsku odredbu podnelo je preko 50 poslanika nacionalnog parlamenta uverenih da zakonska obaveza operatora da sakupljaju i arhiviraju takve podatke o klijentima nije u duhu demokratske prakse bez obzira na bezbednosne ciljeve zbog kojih je takva praksa uvedena i zakonski odobrena.

Istražnim organima je naime veoma koristila ta preventivno stvorena "arhiva" na osnovu jer su uz takvu pomoć mnogo lakše bez prethodne administrativne procedure pratiti kontakte i kretanje lica osumnjičenih za najteže kriminalne radnje posebno onih koji su bili interesantni sa aspekta borbe protiv terorizma.

Sada im preostaje da se zadovolje ranijom zakonski ustaljenom praksom da uz sudsko odobrenje uobičajenom tehnikom prisluškivanja prate i sakupljaju podatke samo o onim licima za koje s razlogom sumnjaju da su potencijalni izvršioci krivičnih dela, među koje logično ne spadaju milioni lojalnih stanovnika zemlje koji su se ni krivi ni dužni našli na udaru sada već ukinutog zakona.

Zanimljivo da su arhiviranjem osetljivih podataka miliona ljudi korisnika mobilnih telefona zakonodavci niza članica EU upali u zamku neustavnosti na osnovu evropskih instrukcija izdatih u cilju borbe protiv najtežih oblika kriminala na čemu Brisel i dalje insistira.

Najenergičiji otpor takvoj praksi do sada su pružile Švedska i Austrija odbijajući da špijuniraju milione svojih građana radi lakšeg hvatanja malih grupa kriminalaca ili potencijalnih terorista zbog čega im je zaprećeno da će odgovarati pred Evropskim sudom.

Njima kao i ostalim "neposlušnim" zemljama sada zbog takvih pretnji ne preostaje ništa drugo nego da nađu neko novo rešenje koje neće biti u suprotnosti sa nacionalnim ustavom.

To će biti veoma teško postići s obzirom na činjenicu da osnovni zakoni svih članica EU sadrže odredbe o zagarantovanoj nepovredivost privatnosti.