Staroverci se vraćaju u sibirske tajge
U nastojanju da naseli sibirsku tajgu koju stanovništvo sve više napušta vlada iz Moskve je juna 2007. pokrenula program u okviru koga je Ruse u egzilu iz celog sveta pozvala da se vrate u domovinu.
U pitanju su nekada progonjeni pravoslavni pripadnici sekti, takozvani Staroverci koji su pred komunistima pobegli u severnu Kinu, odatle u Hongkong, a zatim u Južnu Ameriku, uvek težeći da budu što dalje od savremenog sveta i bučnih gradova.
Sibir, od čije usamljenosti moderni Rusi beže, u njihovoj je svesti ostao voljeni zavičaj i neka vrsta izgubljenog raja. Dvoje od njih su i Fjodor i Tatjana Kilin, 70-godišnjaci koji govore mekim, starinskim ruskim jezikom kakav u Rusiji gotovo niko više i ne pamti, ali imaju i primetni španski akcenat. Pre godinu dana su u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja, izvadili pasoše i spakovali sve što su imali i zaputili su se u zemlju svojih predaka koju nikada nisu videli.
Iz suptropske u sibirsku klimu. U selu Dersu, iz kog su njihovi roditelji dvadesetih godina prošlog veka morali da beže, ostalo je samo 10 stanovnika. Sada ih ima dvostruko više. Kilinovi imaju 12 dece, 59 unuka i 49 praunuka, od kojih je dvadesetak pošlo sa njima u Rusiju, a neki i u Dersu. Posle dolaska velike porodice Kilinovih populacija sela Dersu su udvostručila. Tu se osećaju kao pravi Rusi, još dalje od civilizacije nego ranije, ali zato bliži Bogu.
"Što je manje ljudi, čvršća je vera", kaže Fjodor, uz povoljnu ocenu prijema u domovini. "Majčica Rusija se dobro brine o nama", vedro zaključuju Kilinovi.
Fjodor kaže da je mislio o Rusiji svih onih decenija koje je proveo u Urugvaju. Čeznuo je da se vrati u domovinu, pa kada je čuo da ruska vlada nudi finansijsku pomoć onima koji reše da se vrate znao je da je vreme da se krene na put.
Preci Kilinovih sahranjeni su na obroncima Dersua. Starovrci taj kraj nazivaju obećanom zemljom "Belovodie" (Bele vode).
Staroverci od 1653. godine
Kada je patrijarh ruski Nikon reformisao Rusku pravolsavnu crkvu 1653. godine veliki broj vernika smatrao je tu rabotu đavoljim poslom. Jedan deo koji nije prihvatio reformu odvojio se od glavnog crkvenog toka i nastavio da praktikuje stare crkvene rituale, čak i kada su im sveštenici vešani, a hramovi spaljivani. Širom sveta danas postoji nekoliko stotina hiljada Staroveraca. |
