Koljači iz Ruande šetaju slobodno
U Australiji žive i čekaju na konačnu odluku države tri osobe kojima su odbijeni zahtevi za zaštitne vize zbog sumnje da su u stranoj zemlji počinile ratni zločin. Takođe, jednoj osobi za koju se sumnjalo da je ratni zločinac boravišnu vizu izdao je bivši ministar za doseljeničke poslove Kevin Endrjus.
Podatke o ličnostima osumnjičenim za najteže krivično delo, koje su poslednjih deset godina tražile boravak u Australiji, izneo je ministar za doseljenička pitanja Kris Bauen, a kao odgovor na pitanje senatora Zelenih Skota Ladlama.
Uz to, Bauen je naveo i podatak o još jednoj osobi koja takođe čeka na konačnu odluku nakon odbijanja vize. Ona se ne sumnjiči za ratni zločin, već za ozbiljno krivično delo koje nije političke prirode.
Pomenute četiri osobe osumnjičene za ratni zločin provele su u Australiji između pet i osam godina, od vremena kada je Tribunal za administrativne žalbe započeo razmatranje odluke Ministarstva za doseljavanje da im se odbiju zahtevi za vize.
U odgovoru senatoru Ladlamu, Bauen ističe da niz faktora odlučuje o ostajanju ljudi u Australiji, uključujući i vreme koje koriste kako bi ostvarili mogućnost revizije odluka o njihovoj sudbini.
- Moje ministarstvo radi na rešavanju statusa tih klijenata, uključujući i nalog za njihovo proterivanje gde to bude moguće - objasnio je ministar.
Od 1999. godine, Australiju je napustilo 17 osoba kojima je odbijena zaštita viza jer su priznali da su počinili ratni zločin ili su bili osuđeni/osumnjičeni zbog ovog krivičnog dela. U preostalih 16 slučajeva, odluka Ministarstva da odbije vizu na osnovu sumnji o ratnom zločinu podnosioca zahteva bila je preinačena u žalbenom postupku.
Predstavnik za štampu bivšeg ministra Endrjusa rekao je da "nije u stanju da komentariše ove slučajeve bez više detalja". Endrjus nije zadržao kod sebe nijedan dokument iz imigracione oblasti, naglasio je predstavnik za štampu "Sidnej morning heraldu".
Sidnejski dnevnik inače saopštava da je odeljenje za praćenje ratnih zločina pri Ministarstvu za doseljeničke poslove tokom 2009/10. godine razmatralo 369 zahteva. Godinu ranije, bilo ih je više - 813.
Međutim, istraživač Louvi instituta za međunarodnu politiku Fergus Hanson postavlja pitanje da li je Australija uopšte sposobna da obavi kontrolu pojedinaca u vezi s ratnim zločinima jer je smanjen broj obrađivanih slučajeva, jednako kao što je i broj zaposlenih na ovim poslovima umanjen pre dve godine sa 11 na pet.
- Nije verovatno da oni mogu kako treba da utvrde ko je ratni zločinac - rekao je Hanson i dodao da kanadska agencija za zaštitu granica ima 55, a holandska doseljenička služba 25 zaposlenih.
Kako je prošle godine "Vestima" izjavio publicista iz Sidneja Mark Arons, autor knjige "Dobro došli ratni zločinci", Australije iz političkih razloga nije procesuirala ili izručivala ratne zločince iz Drugog svetskog rata.
- Australija nije procesuirala niti izručivala fašiste Drugog svetskog rata, već im je pružila utočište. Vlasti i danas znaju da ovde slobodno šetaju koljači iz Ruande, Pinočeovi policajci, saradnici KGB iz Avganistana i sluge Pola Pota.
Spiskovi Srba i Hrvata
Prema njegovim rečima "skandalozno je da vlasti do sada nisu reagovale na tvrdnje da je ova zemlja utočište ratnih zločinaca i da konkretne slučajeve nije trebalo da isključivo vode medijski sudovi".
|
