NATO preuzima vođenje "Odisejeve zore"

Zamenik savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Ben Rouds izjavio je da su američki predsednik Barak Obama, fancuski šef države Nikola Sarkozi i britanski premijer Dejvid Kameron postigli saglasnost da NATO treba da preuzme ključnu ulogu u komandnoj strukturi vojne misije u Libiji.

Na Libiju do sada ispaljene 162 krstareće rakete "tomahavk"

"SAD i Francuska složile su se o načinu korišćenja komandnih struktura NATO za podršku koaliciji", saopšteno je u Parizu iz kabineta prdsednika Francuske Nikole Sarkozija, bez navođenja detalja.

Fukcioner Bele kuće Ben Rouds je potvrdio da su američki predsednik Barak Obama, britanski premijer Dejvid Kameron i Sarkozi postigli saglasnost o uklučenju NATO u kampanju.

Kako prenose američki mediji, tri lidera su se, u telefonskom razgovoru, složili i da bi NATO trebalo da odigra ključnu ulogu u komandnoj strukturi koja se razvija , dodao je Rouds.

Međunarodne snage su u međuvremenu nastavile vazdušne napade u Libiji, dok se intenzivira debata u kojoj meri rezolucija UN omogućava upotrebu sile i ko treba da predvodi misiju.

Širi se koalicija

Koaliciji se svakodnevno pridruži još po neka zemlja

Koaliciji koja u Libiji sprovodi vojnu intervenciju "Odisejeva zora" danas su se priključile Holandija i Rumunija. Predsednik Trajan Basesku izjavio je danas da će njegova zemlja dati 207 vojnika za sprovođenje embarga na naoružanje uvedenog Libiji. Holandska vlada je kasnije saopštila da će, takođe, dati doprinos sa 200 vojnika, uključujući borbene avione "Ef-16" i brod minolovac.

Ambasadori NATO sau na jučerašnjem sastanku u Briselu doneli odluku da aktiviraju plan da vojni brodovi i letelice sprovode embargo na naoružanje, koji je UN uveo Libiji.

"Iz NATO je stigao zahtev za fregatu i dva oficira iz Generalštaba pomorskih snaga", rekao je Basesku posle sastanka rumunskog Vrhovnog saveta odbrane. Prema njegovim rečima, fregata "Regele Ferdinand" sa 250 vojnika i dva oficira biće spremni za odlazak u misiju u roku od 30 dana.

Holandski ministar Hans Hilen rekao je novinarima da će vojni doprinos Amsterdama trajati tri meseca, posle čega će NATO i Holandija doneti odluku o tome da li će i na koji način nastaviti misiju.

Libija će koštati Zapad milijardu dolara mesečno   Jedna "tomahavka" košta između milion i milion i po dolara. Koliko onda košta srušeni F-15  Cena američkog angažmana u obezbeđivanju zone zabranjenog leta nad Libijom već sada iznosi na stotine milijardi dolara, samo kada se sagleda koliko koštaju krstareće rakete koje su SAD ispaljivale na ciljeve u ovoj zemlji. Poređenja radi, američki troškovi rata u Avganistanu mesečno iznose više od devet milijardi dolara.Analitičari upozoravaju da bi sprovođenje zone zabranjenih letova iznad Libije moglo da košta zapadne saveznike više od milijardu dolara mesečno, ukoliko potraje nekoliko meseci.  Od početka operacija u Libiji pa do danas, zapadni saveznici su ispalili s mora najmanje 162 krstareće rakete "tomahavk", od kojih svaka košta između jednog i jednog i po miliona dolara. Te rakete su po pravilu ispaljivane sa plovnih objekata ratne mornarice SAD. Korišćeni su i američki "stelt" bombarderi B-2, koji su put Libije kretali čak iz vazduhoplovnih baza u Misuriju, SAD, i potom su se tamo vraćali. Ukupno vreme leta je 25 sati, pri čemu operativni troškovi za svaki sat angažmana iznose najmanje 10.000 dolara. I drugi tipovi aviona su korišćeni, a trenutno se u Sredozemnom moru nalazi 11 plovidbenih objekata ratne mornarice, uključujući tri podmornice i dva amfibijska broda. Troškovi američkog angažmana mogli bi se povećati umereno ako se taj angažman ograniči, a Pentagon iskoristi postojeći budžet za pokrivanje. Cena bi isto tako značajno mogla da skoči ako se vojne operacije nad Libijom razvuku na sedmice i čitave mesece.