Pet herojskih priča iz Japana od kojih kreću suze
Među potopljenim gradovima i ruševinama posle katastrofalnog zemljotresa u Japanu, dogodile su dramatične ljudske i herojske priče. Od pokušaja da se zaustavi nuklearna katastrofa, do rizikovanja života za najvoljenije, evo nekih od priča heroja.
Spasava ljude iz vode
Kada je 43-godišnji Hideaki Akaiva vratio s posla u Išinomaki, na severoistoku Japana, grad je već bio potopljen i prekriven gomilom krhotina. Prva pomisao mu je bila da mora da spasi majku i 20-godišnju suprugu - i to što pre. Ne čekajući spasioce, zgrabio je svoju ronilačku opremu, ušao u vodu koja je dostizala dubinu od tri metra i krenuo u akciju spasavanja koju verovatno nikada neće zaboraviti.
U subotu je uspeo da se dokopa svoje kuće i pronađe suprugu. "Voda je bila veoma hladna, tamna i zastrašujuća", seća se on. "Morao sam da plivam oko 200 metara do nje, što je bilo prilično teško zbog gomile otpada koja je plutala po vodi."
Nakon toga je krenuo u potragu za majkom. Pošto se uverio da nije ni u jednom od obližnjih centara za evakuaciju stanovništva, u utorak se vratio u komšiluk gde je poslednji put viđena i pronašao je na drugom spratu njene poplavljene kuće.
Sada, kada zna da mu je porodica bezbedna, Akaiva i dalje nesebično traga za preživelima kojima je potrebna pomoć, piše američki magazin "Star". U crvenoj torbici oko struka nosi pola flaše čaja, malo vode, dva pakovanja cigareta, baterijsku lampu, švajcarski perorez i upaljač. "To mi je oprema", kaže on. "Sada moram da krenem i nastavim da tražim."
Nastavnik spasao decu
Jedanaestog marta posle podne Britanac Robert Bejli držao je čas grupi japanskih đaka, kada je zemlja počela da podrhtava. Sirena za uzbunu primorskog gradića Ofunato počela je da zavija, upozoravajući da stiže veliki cunami i da je neophodno da se što pre evakuišu, piše britanski "Dejli mejl". Imali su samo osam minuta da se spasu.
Robert Bejli (27) je brzo reagovao i ceo razred (42 dece) odveo na sigurno. Sa vrha obližnjeg brežuljka mogli su samo da posmatraju šta se dešava ispod njih, moleći boga da su dovoljno visoko da uzmaknu pred gnevom cunamija.
"Ponosni smo na njega, ali on sam sebe ne smatra herojem. Samo je radio ono što je mislio da treba", izjavila je njegova majka za "Dejli miror".
Bejli i njegova 42 đaka zaista su imali sreće, jer je džinovski talas uništio školu i okolna naselja. Za Bejlija to, međutim, nije razlog za slavlje, jer se 137 drugih đaka vode kao nestali. Mnogi od njih su 18-godišnjaci koji su završili nastavu i koji su u trenutku kada je grad pogodio cunami bili sa svojim porodicama u niskim kućama pored obale.
Rizikuju živote
Stavljajući život na kocku, 180 radnika iz nuklearke Fukušima Daiči uporno hlade reaktore, kako bi sprečili njihovo otapanje i najveću moguću katastrofu.
"Pedesetorica iz Fukušime", kako su ih prozvali zato što rade u smenama od po 50 ljudi, po svemu sudeći, izloženi su snažnoj radijaciji. "Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čovek u normalnim okolnostima godišnje apsorbuje radijaciju od oko 3 milisiverta. Tokom praćenja situacije u nuklearki Fukušima Daiči zabeležena je radijacija od 400 milisiverta na čas - nivo zračenja opasan po ljudsko zdravlje", izveštava CNN.
"Moj otac je otišao u nuklearnu centralu. Nikada nisam čula majku da tako gorko plače. Ljudi u Fukušimi se bore, stavljaju živote na kocku da bi vas zaštitili. Tata, molim te, vrati se živ", napisala je jedna devojka u poruci na "Tviteru".
Jedna žena piše da je njen suprug ostao u elektrani iako zna da postoji opasnost od trovanja radijacijom. "Molim te, nastavi normalno da živiš. Neko vreme me neće biti kod kuće", napisao joj je u imejlu.
Dvadeset sati tražio devojku
Zak Branam, 24-godišnji Amerikanac koji predaje engleski jezik u Japanu, pešačio je 20 sati preko ruševina da bi u drugom selu pronašao voljenu devojku. Brenam je novinarima CNN pričao o svom iskustvu, pokazao im fotografije i video-snimke katastrofe koje je zabeležio na svom putu, ali i snimak srećnog kraja neverovatne priče o ljubavi.
Pas čuvao stražu pored ranjenog drugara
Snimci zabeleženi za vreme i posle cunamija donose u naše domove vernu sliku katastrofe, budeći osećanja tuge, straha i užasa. Neki od njih, međutim, svedoče o lojalnosti i heroizmu - i to ne samo kada je reč o ljudima.
Na jednom video-snimku se vidi pas kako čuva stražu pored svog četvoronožnog drugara, koji povređen leži na obali usred gomile šuta.
Nakon jednog sata spasioci su uspeli da umire životinju, koja je odbijala da napusti svog drugara, i odveli je u sklonište, dok je "ranjenik" odveden kod veterinara.
