Nemačka preispituje rad svojih nuklearki
Atomska katastrofa u Japanu ponovo je pokrenula raspravu o nuklearnim centralama u Nemačkoj, koje treba da budu zatvorene tek 2020, ali posle havarije u Fukušimi...
Većina Nemaca nema poverenja u nuklearke, jer su vesti o njima poslednjih godina bile u žiži javnosti zbog čestih kvarova i protiv atomske energije je 61 odsto stanovništva, izveštava Dojče vele.
U Nemačkoj ima 17 atomskih centrala, a da im bezbednost danas više nije jača strana, potvrđuje i primer nuklearke Krimel, u čijoj trafo stanici je 2007. izbila vatra.
Kada je dve godine kasnije trebalo da ponovo bude otvorena, nastao je kratki spoj. Pumpe nisu pokrenute, tako da je Krimel do danas ostao zatvoren. A ta centrala je relativno mlađeg datuma.
Sedam najstarijih, među kojima Biblis i Nekarvesthajm na jugu Nemačke, izgrađene su pre 50 godina. Sadašnja vlada im je prvo produžila dozvole za rad, ali je juče odlučila da zamrzne tu odluku za tri meseca. Kritičari smatraju da je tehnologija ovih centrala odavno prevaziđena. Problematične su i njihove lokacije, uveren je Kristof fon Liven, stručnjak za atomsku energiju u ekološkom pokretu Grinpis.
“Nekarvesthajm se nalazi u oblasti u kojoj nisu isključeni zemljotresi. Ovde je proteklih godina dolazilo do pucanja tla. Nekarvesthajm u današnjim uslovima ne bi dobio dozvolu za rad”, tvrdi Fon Liven.
Problem nekih nemačkih atomskih centrala je i to što njihovi sigurnosni rezervoari nisu izgrađeni od betona, kao u Japanu, već od čelika koji pri velikim temperaturama u slučaju havarija počinju da se tope.
Drugi problem mogu izazvati i avionske nesreće, odnosno činjenica da pojedine atomske centrale nemaju odgovarajuću zaštitu od pada aviona.
Bila starijeg ili novijeg datuma, uz to, nuklearki je potrebna i struja za računare, vazduh, svetlo i pumpe za hlađenje vode. Iako pri nestanku struje taj posao preuzimaju baterije i agregati, ipak ima opasnosti.
"Moguće je, kao u Fukušimi, da se agregati za dovod struje upale, ali da se nakon jednog sata ponovo ugase zbog štete na električnim dovodima. To je takođe velika opasnost koja preti i kod nas u Nemačkoj", upozorava Fon Liven.
Kancelarka Angela Merkel, koja je 2009. odobrila produžetak rada svih 17 atomki od osam do 12 godina, izjavila je da će vlada preispitati ovu strategiju. Već za danas je najavila sastanak s premijerima svih 16 pokrajina.
"Ne mogu danas reći, da su naše atomske centrale nesigurne... Po saznanjima kojima raspolažemo, naše atomske centrale su sigurne, ali ipak moramo videti kakva su iskustva iz Japana, šta nam to govori i koje zaključke iz toga možemo izvući”, rekla je Merkelova.
Lobisti atomske energije u Nemačkoj su veoma jaki. To i ne čudi, jer je operaterima ovdašnjih nuklearki zagarantovan profit od milion evra - dnevno!
