Evropa spava na atomskoj bombi

U Francuskoj, zemlji sa najvećim brojem nuklearnih elektrana u Evropi, vladina administracija koja je najbolji saveznik atomskog lobija pokušava da umiri javnost i tvrdeći da je "francuski" sistem bezbedniji od japanskog, kao i da francuske vlasti za razliku od japanskih o nuklearnim temama detaljno uvek izveštavaju javnost.

Protest u Danenbergu: Antinuklearni aktivisti

 

Francuski Grinpis i antinuklearne organizacije poručuju da im je "dosta laži". Opšte je poznato da se incidenti u nuklearkama objavljuju samo delimično i da je iz ekonomskih razloga prošle nedelje odobren produžetak rada najstarijoj francuskoj atomskoj centrali u Fesenhajmu pored Strazbura, uprkos problemima koje ima.
 

Francuska ima više od 60 nuklearnih elektrana koje "pokrivaju" 75 odsto potrošnje električne energije. "Zamrzavanje" nuklearki gotovo da je nemoguće u ovoj zemlji koja je, za razliku od Nemačke, decenijama obeshrabrivala proizvodnju energije iz sunčevih i biljnih izvora. Vlada sada ponavlja da je zahvaljujući atomskoj strategiji Francuska energetski nezavisna. Njeni protivnici na to postavljaju pitanje : "Od koga je nezavisna?" i podsećaju da "uranijum ne raste na grani" već ga Francuzi eksploatišu u afričkim rudnicima koje obezbeđuju strane privatne vojske ili francuski specijalci.
 

Britanski ministar energije izjaviio je da Britanija nema isti tip reaktora kao Japan, a da je sreća što britanska ostrva nisu u rizičnoj seizmičkoj zoni.
 

U Španiji, organizacija Grinpis pozvala je vladu da počne zatvaranje nuklearnih centrala, kao što je to svojevremeno obećao premijer Zapatero. U junu 2009. Zapatero je, međutim, najavio da je odlučio da produži do 2013. godine dozvolu najstarijoj centrali na severu zemlje u Garoni, koja ima isti tip reaktora kao centrala u Fukušimi.
 

Evropska atomska agencija iz Beča, uprkos svim informacijama koje stižu od japanskih nuklearnih vlasti, javila je da je nivo radioaktivnosti u Japanu "normalan". Ovo nije čudno kada se zna da ova organizacija, koja štiti svetski atomski lobi, i dalje tvrdi da broj žrtava u Černobilju ne prevazilazi 50.

Nemačka: Sedam nuklearki zrelo za otpad

U Nemačkoj se ovih dana rasplamsala debata: Opozicija traži momentalno gašenje starih nuklearki i definitivno odustajanje od ove energije, dok vladajuća koalicija najavljuje detaljnu proveru rada postojećih reaktora i diplomatski nagoveštava odustajanje od produžetka rada nemačkih nuklearki za sledećih 12 godina.

Od 17 preostalih centrala u zemlji, sedam najstarijih ne odgovara aktuelnim tehničkim standardima. Radi se o nuklearkama Brunzbitel, Biblis, Filipzburg 1, Nekarvesthajm, Krimel, Izar 1 i Untervezer, koje rade, kako se smatra, na bezbednosnom nivou iz 1975. godine.
 

Zastarela: Nuklearka u Nemačkoj

- Naše nuklearke su toliko dugo sigurne dok se ne desi nešto što nismo očekivali - poručuju eksperti u ovoj oblasti.

Oni već godinama upozoravaju da su Nekarvesthajm u Baden-Virtembergu i Biblis u Hesenu u oblastima u kojima su mogući tektonski poremećaji, koji bi takođe mogli da imaju pogubne posledice. Kritičari nuklearki upućuju i na opasnost od terorističkih napada ili obrušavanja aviona na ove centrale.

U istoriji nemačkih nuklearki bilo je samo par incidenata: U bavarskoj nuklearki Gundremingen 1977. godine, kada je zgrada reaktora zagađena radioaktivnom rashladnom vodom, zatim eksplozija vodonika u Bruzbitelu 2001. godine, kada je ovaj reaktor isključen iz mreže i kratki spoj u transformatoru u Krimelu u Šlezvig-Holštajnu 2009. godine.

Zvanična nemačka politika zagovara prelazak na obnovljive energije, ali, ona se u praksi teško odriče nuklearki, koje su uspešno i jeftino zadovoljavale energetske potrebe zemlje. Sada je, međutim, Fukušima označila prekretnicu i u nemačkoj atomskoj politici. Zemljotres u Japanu nije bio teroristički akt, ali je Nemce naterao da razmišljaju šta bi se desilo da se kojim slučajem ponovi 11. septembar 2001. godine, s tim da meta ovoga puta budu nuklearke.

To potvrđuje i aktuelna izborna kampanja u nekim nemačkim pokrajinama. Dve nedelje uoči izbora u Baden-Virtembergu, koju još zovu "pokrajinom reaktora", kandidat socijaldemokrata Nils Šmid je najavio da prvo što će da uraditi u slučaju pobede, to je gašenje dve najstarije nuklearke u Filipzburgu i Nekarvesthajmu.

Švajcarska: Svi projekti stopirani

Švajcarska je juče najavila da obustavlja sve projekte o obnavljanju nuklearnih centrala. Ovu odluku donela je ministarka energije Doris Lojtar. Ministarka je naložila Federalnoj inspekciji za nuklearnu bezbednost da analizira tačne uzroke nesreće koja se dogodila u nuklearki u Japanu i da izvuku zaključke na osnovu kojih bi se "eventualno ustanovile nove norme koje se tiču seizmoloških uslova za nuklearke kao i hlađenja reaktora". Inspekcija će takođe proveriti bezbednost švajcarskih nuklearki.

Najmanja u Švajcarskoj: Nuklearka u Milenbergu

Gotovo sva švajcarska štampa traži iskrenu raspravu uoči referenduma o izgradnji novih atomskih centrala, najavljenog za 2013 godinu. "Graditelji nuklearki moraju da obaveste stanovništvo o istinskim opasnostima, moraju da prestanu da nam prete nestašicom energije i da obustave naivnu priču o tome kako je fisija bezopasan proces", pišu novine.

Da li su atomske centrale u Švajcarskoj sigurne? Dnevnik na nemačkom jeziku "Tages ancajger" upozorava da eksplozija u Japanu nije zbog ljudske greške kao u Černobilju, već je reč o prirodnoj katastrofi.

Nuklearni lobi u Švajcarskoj i snabdevači električnom energijom Alpik, Akspo i FMB (Alpilj, Akspo, FMB) predlažu izgradnju novih centrala u Gezgenu, Beznauu i Milebergu (Gösgen, Beznau et Mühleberg). Antinuklearni aktivisti ukazuju da centrala u Milebergu već godinama ima probleme zbog pojavljivanja naprslina zbog kojih bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude zatvorena, što vlasti negiraju.

Najstarija nuklearka u Švajcarskoj je Beznau 1 koja je počela sa radom 1969. godine. Pored one u Fesenajmu u istočnoj Francuskoj na granici sa Nemačkom, Beznau 1 je jedna od najstarijih nuklearki u svetu koje su još uvek u pogonu.
Atomska centrala Milberg je najmanja u Švajcarskoj, a startovala je 1972. godine, dok je ona u Gezgenu u pogon stavljena 1979. godine. Nukelarka u Lajbštatu je "najmlađa" jer je počela da proizvodi struju 1984. godine.

Prepadnuti i Austrijanci

Ministar za zaštitu životne sredine Austrije Niki Berlaković zatražio je uvođenje takozvanog stres-testa za evropske nuklearne elektrane.

- Mora biti dokazano koliko su od posledica zemljotresa bezbedne nuklearke. Kako funkcioniše sistem za hlađenje, kakvo je stanje sa oklopom oko reaktora, sa agregatima za struju. Taj test mora brzo da usledi, kako bi se ljudima ponudilo više sigurnosti - objasnio je on.

Berlaković je rekao da je to, naravno, u nadležnosti svake države, ali i da po ovom pitanju mora biti aktivna Evropska komisija jer se radi o evropskom pitanju.

Berlaković je podvukao da Austrija ne namerava da gradi nuklearke i da će dalje koračati svojim putem, putem obnovljive energije.

Zbog eksplozija u nuklearnim reaktorima u Japanu, veliki broj Austrijanaca je zabrinut. Službi za informacije, koja je uspostavljena u subotu kasno posle podne, javilo se već skoro 400 ljudi. Oni, kako je saopšteno, ponajviše pitanja imaju u vezi sa opasnošću od radijacije.