Meta arapskog haosa je Iran?

Počelo je sa Tunisom, nastavilo se sa Egiptom, Alžirom i Jemenom, a poslednjih dana lančana reakcija potresa u arapskom svetu stigla je do Libije i Bahreina, gde su vlasti izvele tenkove na ulice pošto je u sukobima policije i demonstranata u glavnom gradu Manami poginulo četvoro ljudi. U Libiji je uoči "Dana besa“ policija ubila četiri demonstranta u gradu Al Bajda, a tri osobe su stradale i tokom protesta u Iraku.

Voja Stanimirović, profesor orijentalistike na Filološkom fakultetu, ne veruje da akcije pobuna koje se šire arapskim zemljama neko iz senke sinhronizuje. Nije pristalica teorije zavera i smatra da se lanac protesta koji se širi u arapskim svetom može posmatrati jednostavno kao suštinska posledica drastičnog jaza između bogatih i siromašnih. Ipak, kaže, Iran je mogući konačni cilj, u tom kontekstu širenje građanskog bunta na zemlje van islamskog sveta smatra malo verovatnim jer mnogima odgovara da se on prikaže kao stvar izolovane pobune arapskog sveta koju zapad podržava.

"Teško je prognozirati gde će se završiti ovaj lanac pobuna. Verovatno da je krajnji cilj Iran i mislim da svi oni koji razmišljaju o tom delu sveta i trenutnom dešavanju u mislima imaju Iran sve vreme", kaže Stanimirović.

"Dan besa" u Libiji   Više od 20 poginulo je juče u sukobima između demonstranata i snaga bezbednosti u gradu Bengazi na obali Libije, izjavili su medicinski zvaničnici za AFP, čime se bilans nastradalih povećao za jedan. Aktivisti opozicije u Libiji pozvali su juče, putem sajtova za društveno umrežavanje, na organizovanje "Dana besa" u toj zemlji.

Istovremeno Iran karakteriše kao područje još nedovoljno zrelo za takvu vrstu promena. "Suviše je to još uvek snažna država, snažne vladajuće ideologije i strukture da bi se bilo šta tako lako promenilo. Naprotiv, u nekom trenutku to može biti samo šansa za vladajuću strukturu da kaže: Eto, koliko su ovi drugi slabi, a mi jaki i homogeni", ocenjuje profesor Stanimirović.

Burni i krvavi događaji u Tunisu, Egiptu, Jemenu, naprotiv, kako navodi, mogu izazvati kontraefekat i dodatno homogenizovanje političkih struktura Irana. Dok, s druge strane, ostavlja otvorenu mogućnost da se isti scenario odigra i u zemljama Bliskog istoka Siriji, Jordanu i Libanu, zemljama gde svaki povod za pobunu neko od njih može da iskoristi za ozbiljan građanski rat.

Stanimirović, međutim, nije tako bezbrižan ni kada je u pitanju Egipat. Zvono za opasnost od krvavog građanskog rata za njega još se čuje, a događaji i dalje ukazuju da niko ne može biti tako siguran da stvari mogu lako i bezbedno da se okončaju, s obzirom na veličinu zemlje i velike imovinske razlike.

"Bila je to policijska država i sada kada je strah oslobođen krute barijere nisam siguran da sirotinja neće poći po svoje", kaže Stanimirović.

Ahmadinežad: Neprijatelj neće uspeti   Pre dva dana na ulice Teherana je, prema navodima opozicije, izašlo je nekoliko hiljada ljudi. Opozicioni sajtovi preneli su da je 250 osoba uhapšeno i odvedeno u nepoznatom pravcu. Policijski zvaničnik Ahmad Reza Radan potvrdio je da je u neredima poginula jedna osoba, a najmanje devet ranjeno. Vesti iz Irana sporo stižu jer su vlasti blokirale Internet i ometale signale satelitskih programa, a u nekim delovima Teherana nije radila ni mobilna telefonija, zbog čega je izveštavanje iz Irana bilo gotovo onemogućeno.    Zbog organizovanja protesta uprkos zabrani članovi iranskog parlamenta pozvali su na pogubljenje opozicionih lidera, Mir Hoseina Musavija i Mehdija Kjarubija. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad ocenio je da "neprijatelji" koji su organizovali antivladine proteste u Teheranu neće postići svoje ciljeve. "Jasno je da iranski narod ima neprijatelje, pošto je to zemlja koja želi da procveta i promeni odnose u svetu", rekao je Ahmadinežad za iransku televiziju.

Dok je situacija i dalje neizvesna, jer demokratija ne može doći preko noći, ona se osvaja, počinje borba za vlast. Da li moćna ruka preko Atlantika poteže sve konce pa će odigrati glavnu ulogu i u tom segmentu? Stanimirović kaže da je sve moguće, ali da je iz običnog turističkog putovanja u te zemlje bila jasna vidljivost nezadovljstva građana koja je eskalirala buntom.

U Bahreinu je juče vladala napetost pošto je vojska izvela tenkove na ulice. Demonstranti u toj zemlji traže više političkih sloboda i smanjenje uticaja sunitske vladajuće porodice na donošenje odluka i postavljanje visokih zvaničnika u većinski šiitskoj zemlji. Oni pozivaju na široke političke reforme, a na centralnom trgu u Manami kampuju od utorka. Stotine policajaca pod punom ratnom opremom iznenadilo ih je u cik zore i napalo ih suzavcem i gumenim mecima.

Bahrein američka baza za čuvanje nafte   Američki nosači aviona u vodama Bahreina Bahrein, koji je američki državni sekretar Hilari Klinton, koliko u decembru, nazvala partnerom na koji bi ostali trebalo da se ugledaju, britanski list "Gardijan" opisuje kao kraljevstvo od strateške važnosti za Amerikance, Britance i Francuze. U glavnom gradu Bahreina, Manami, smeštena je američka peta flota čiji je zadatak da čuva naftne platforme susedne Saudijske Arabije i vode Zaliva. I Amerikanci i Saudijska Arabija smatraju vladajući porodicu Al Kalifu instrumentom za zadršku Irana koji odavno ima teritorijalne pretenzije na Bahrein tvrdeći da mu ta ostrvska država pripada. "Gardijan" tvrdi da nijedna od sila neće dozvoliti smenu režima u Bahreinu, jer je ulog isuviše veliki.