Svetski rekord: Belgija bez vlade 250 dana
Belgija je oborila svetski rekord u nemogućnosti da se formira vlada, pošto se navršava 250 dana političke blokade. Svetski rekord do danas je držao Irak čije su sunitske, šiitske i kurdske vođe prošle godine tek posle 249 dana uspele da postignu sporazum o formiranju vlade, koja je zakletvu podnela 40 dana kasnije.
Što se Belgije tiče, iako je prošlo više od osam meseci od parlamentarnih izbora, dogovora nema ni na vidiku, uprkos raznim vidovima protesta - od demonstracija do bojkota seksa i brijanja.
U Belgiji je, trenutno, problem pokrenuti i ozbiljnije pregovore, zbog čega je kralj Albert II odlučio da produži mandat glavnom medijatoru, vršiocu dužnosti ministra finansija Didijeu Rejndersu.
Koliko je situacija očajna pokazuje i predlog politikologa Roberta Mnukina da posredovanje u međustranačkim pregovorima preuzme neki strani medijator, po mogućstvu Marti Ahtisari, "bivši predsednik Finske koji je već pokazao svoj talenat u Namibiji, na Kosovu i drugde", kako ga je opisao ovaj profesor sa Harvarda.
"Ja bih predložio da se imenuje jedan neutralan medijator, jedna osoba koja ne bi bila ni Flamanac, ni Valonac. Najbolje bi bilo da to bude neko potpuno stran Belgiji, ko bi se smatrao neutralnim i ko ne bi imao nikakvu političku ambiciju u vašoj zemlji", rekao je Mnukin za dnevnik "Eho".
"Uloga ovog medijatora bila bi da olakša razmenu mišljenja i stvori podršku javnosti za kompromis. To bi moglo funkcionisati ako bi se stiglo do kompromisa, koji bi bio dovoljno realističan da nijedna strana ne može sebi dozvoliti da ga odbije", dodao je on.
Blokada koja je proizašla iz parlamentarnih izbora održanih 13. juna prošle godine na kojim su u flamanskom delu pobedili separatisti predvođeni Bartom de Veverom, a u valonskom socijalisti na čelu sa Elijom di Rupom, izazvala je frustraciju Belgijanaca.
Tako se, na primer, u virtuelnom kampu organizovanom na Internetu okupilo više od 150.000 ljudi koji od svojih političkih partija traže da vrate novac koji su primile od države od 13. juna, jer "odbijaju da rade posao koji im se traži".
