Bajke o Srbima milionerima u "Guglu"
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu dr Veljko Milutinović nedavno je izjavio da njegovi studenti, kad se zaposle u "Guglu", već posle godinu dana postaju milioneri.U jednoj od najvećih tehnoloških korporacija sveta dobro se radi i zarađuje, ali milioni baš nisu svima zagarantovani, rekao je za "Politiku" jedan od srpskih mozgova koji radi u "Guglu".
"U "Guglu" je super raditi, okruženje je pametno, a radna atmosfera podsticajna. Plate su na nivou ostalih kompanija u Silicijumskoj dolini. I, naravno, svi zaposleni nisu milioneri...", ovo je komentar jednog mladog čoveka iz Srbije koji radi u "Guglpleksu", sedištu danas multinacionalne kompanije "Gugl", koja širom sveta ima nešto preko 23.000 zaposlenih i reputaciju jednog od najvećih tehnoloških i biznis fenomena internet ere.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta dr Veljko Milutinović zaprepastio je javnost kada je pre dve nedelje rekao da njegovi studenti koji rade u "Guglu" za godinu dana postaju milioneri, a da posedovanjem akcija te kompanije, posle staža od samo dve godine, zaposleni tamo imaju četiri miliona, a posle četiri čak 16, što, naravno, zvuči sasvim "bajkovito".
"Ti brojevi su sasvim nerealni. Ja sam u 'Guglu' već nekoliko godina, ali sam još daleko od prvog miliona. Moj kolega, takođe iz Srbije, zaposlen je od 2005, ima, naravno, više od mene, ali ni blizu svota o kojima govori profesor Milutinović", tvrdi Srbin zaposlen u ovoj kompaniji.
Ono što je tačno jeste to da svi koji se zapošljavaju u "Guglu", uz platu, dobijaju i takozvane stok opcije. To je mogućnost da po određenoj ceni, povoljnijoj od one berzanske, kupe određeni broj akcija firme, za šta treba da daju svoje pare. Trenutno, jedna akcija se kotira na oko 616 dolara, prilično manje od istorijskog vrha, kada je vredela oko 740 dolara.
U "Guglu", koji je glavna kapija za pretraživanje Interneta, i koji zarađuje time što uz rezultate pretrage objavljuje i oglase u skladu sa predmetom pretrage, ima prilično milionera, i to su, pored osnivača, Larija Pejdža i Sergeja Brina (koji su milijarderi), mahom oni koji su se u firmi zatekli kada je 2004. izašla na berzu. U inicijalnoj ponudi vrednost akcija određena je na 85 dolara, i svi oni koji su tada bili dovoljno dalekovidi da u te akcije ulože dosta para i obogatili se, jer je već 2007. njihova vrednost skočila na preko 700 dolara.
Prema rečima srpskog insajdera, sve "stok opcije" ne dobijaju se prvog dana posle potpisivanja ugovora o zaposlenju, već se to razvuče na oko četiri godine. Koliko će ko dobiti, zavisi od mesta u menadžerskoj hijerarhiji.
Treba, međutim, imati u vidu da su i "stok opcije" i akcije samo bogatstvo na papiru. Ako neko odluči da ih unovči, mora da računa da će 40 odsto vrednosti uzeti država, kao porez na kapitalnu dobit. A na prodaju se nije lako odlučiti. Šta ako "Gugl" sutra smisli nešto revolucionarno novo, što će vrednost akcija dići u nebesa?
Zaposlenima je zato najvažnija redovna mesečna svota na platnom čeku. Pošto je u Silicijumskoj dolini stalno nadmetanje za talente i njihovo preotimanje, "Gugl" je krajem prošle godine sve zaposlene obradovao imejlom sa informacijom da se svima plata povećava za 10 odsto, uz božićnu čestitku od po 1.000 dolara.
