Srpkinja otkriva nove galaksije

Kada je polovinom januara u naučnom časopisu “Nejčer” objavljena “biografija” ekstrasolarne planete krštene kao WASP-12b u Srbiji je malo ko znao da su čuveni teleskop “Spicer”, koji je detektovao i snimao to svemirsko telo, vodili ruka i mozak jedne Srpkinje.

Jasmina Blečić je doktorant Univerziteta centralne Floride (UCF) u Orlandu, a tamo je došla sa Beogradskog univerziteta kao diplomirani student teorijske i eksperimentalne fizike. Na Floridu je stigla aprila 2009. godine i u maju iste godine dobila poziciju istraživača u sektoru ekstrasolarnih planeta kod profesora Džozefa Harigtona, čoveka koji je prvi otkrio najtopliju planetu van Sunčevog sistema.

"Ekstrasolarna istraživanja proučavaju zvezdane sisteme i planete oko dalekih sunaca naše galaksije, Mlečnog puta, a cilj ovih istraživanja jeste da se odgovori na večito pitanje:'Da li smo sami?' Posle otkrića prve ekstrasolarne planete 90-ih, veoma malo ljudi je verovalo da će analiza atmosfera dalekih svetova ikada biti moguća. Do danas je otkriveno više od 500 ekstrasolarnih planeta, toliko različitih od planeta iz našeg Sunčevog sistema, da neke od njih dovode u pitanje dosadašnje naučne teorije. Jedna od njih je WASP-12b, na kojoj je odnos ugljenika i kiseonika takav da obara naučno objašnjenje o tome kako planete nastaju", priča Jasmina.

"U 2009. i početkom 2010. godine, kada je ova planeta u najvećoj meri analizirana od našeg istraživačkog tima na UCF-u, ja sam bila vođa tima za osmatranje pomoću 'Spicer spejs teleskopa'. To znači da sam planirala i usmeravala teleskop koji se nalazi u Zemljinoj orbiti na tačne koordinate planete. Takođe sam radila na unapređenju tehnike za osmatranje 'Spicerom'.

Nakon što je 'Spicer' snimio datu planetu, učestvovala sam u analizi dobijenih podataka, koji su dalje slati na hemijsku analizu. Planetu WASP-12b inače su otkrili Britanci (WASP Consortium Team), a moj UCF ekstrasolarni istraživački tim analizirao je podatke i dobio rezultate koji se koriste za dalju analizu", kaže Jasmina, koja je, uz jednog kolegu sa Prinstona jedini "stranac" u obe ekipe, koje broje 19 ljudi. Jasminina velika ljubav bila je astronomija, a otišla je u fizičare, jer je to bila najbliža alternativa astronomiji.

Radna nedelja 80 sati "U Americi je život jako brz, niko nema suviše vremena da ti posveti, tako da misli, ideje i predloge moraš da sročiš brzo i jasno inače ćeš izgubiti priliku da se iskažeš. Pored studija i tri stručna predmeta koje slušam i ispita koji idu skoro na svake dve nedelje, svaki postdiplomac je obavezan da radi za svog mentora 20 sati nedeljno, što je u praksi često daleko više. Realno, moja prosečna radna nedelja ima 80 radnih sati", kaže Jasmina.

"Biti astronom u Srbiji bilo je bez dobre perspektive. Oduvek sam maštala da ću se kada završim fiziku okrenuti astronomiji i ta želja mi se ispunila, zbog čega sam neizmerno srećna", kaže Jasmina, ali ne krije ni onu težu stranu naučnog angažmana u Americi, koja traži i uzima celog čoveka.

"Jako je stresno. Potrebno je da se potpuno odreknete privatnog života i do kraja se posvetite karijeri i studijama, inače ne možete da opstanete. Konkurencija je vrlo, vrlo jaka, a biti stranac dodatni je hendikep u prvim godinama, što u jeziku, što u nepoznavanju kulture, pravila i odnosa. S druge strane, velika je satisfakcija kada se bavite nečim što vas ispunjava i što volite, a ja volim svoj posao duboko i iskreno", kaže Jasmina, koja ne propušta priliku da u tom svetu ipak ne zaboravi svoje korene.

"Trudim se da nosim naše srpsko ime sa velikim dostojanstvom i da ukažem svima kako smo mi vredan, pametan i dobar narod sa visokim moralnim principima i velikom životnom snagom. Mislim da u tome uspevam, jer osećam poštovanje mojih profesora, kolega i saradnika. To je velika stvar i pruža mi veliko zadovoljstvo!"

Svoju perspektivu Jasmina vidi u radu na “Spicer spejs teleskopu” sa najprestižnijim kadrom i u vrhunskim tehnologijama i programima. Jedna od njih je mogući doprinos svetskoj nauci i eventualno posao u NASA jednog dana.