Tako je zborio Holbruk
Osim po svojoj ulozi u dešavanjima tokom rata na prostorima bivše Jugoslavije, nekadašnji američki diplomata Ričard Holbruk ostaće upamćen i po izjavama koje je davao medijima, a koje su često izazivale brojne kontroverze.
Bosanski sajt ''SarajevoX'', preneo je nekoliko izjava američkog državnika koji je preminuo u utorak.
O menjanju granica
"Sve što ljudi u regionu zajednički učine dobrovoljno, u skladu sa Završnim helsinškim aktom iz 1975. godine, biće prihvatljivo za spoljne sile. Čehoslovačka je bila prihvatljiv model menjanja državnih granica. Nasilne promene su nešto što ni mi ni Evropska unija ne prihvatamo. Trgovina diktirana pritiscima iz međunarodne zajednice nije nešto što bi Sjedinjene Američke Države želele da vide",
"Dani", 24. novembra 2010.
O međunarodnoj intervenciji
"Ako se pitate da li je američka intervencija 1995. u Bosni bila ispravna odluka, idite na jedno zaista strašno mesto, čije ime je postalo sinonim za genocid i neuspeh Zapada. Idite u Srebrenicu",
'Vašington Post'', 19. jula 2005.
O Republici Srpskoj i učinjenim greškama
"Republika Srpska nije država u državi, osim što joj se do sada dozvoljavalo da to bude. Ona nije zamišljena kao država u državi, ali, kao što rekoh, sprovođenje sporazuma je do sada bilo vrlo slabo. Vojna integracija, integracija policije, jedinstven predsednik, sve bi to trebali biti koraci napred. BiH je jedna zemlja s jedinstvenom valutom, jednim pasošem, do nedavno sa Srbinom kao predstavnikom u Vašingtonu...To pre deset godina bilo je nezamislivo. Greške su napravljene; oni sebe
O američkom angažmanu na Balkanu
|
ne bi ni trebalo da zovu Republika Srpska - što ukazuje na nezavisnu državu. Oni nisu nezavisna država, i samo ime je bila greška, to ne bi smelo više da se dozvoljava. Ne bi trebalo da im se dozvoli ni da imaju tzv. Narodnu skupštinu; i to je bila greška, i trebalo bi je ispraviti. i tako dalje i tako dalje...",
''Glas Amerike'', 4. novembar 2005.
O Miloradu Dodiku
"Lider bosanskih Srba, premijer Milorad Dodik, nekada ljubimac međunarodne zajednice (posebno Vašingtona) zbog njegovog spurotstavljanja nacionalističkoj Srpskoj demokratskoj stranci, usvojio je agendu te stranke bez opterećenja zločinom genocida. Njegova dugoročna politika: otcepiti srpski entitet, Republiku Srpsku, ukoliko se ukaže prilika",
''Gardijan'', 22. oktobar 2008.
O potrebnim reformama
"Dejtonom smo dozvolili da jedna zemlja ima tri vojske. To je neodrživo. Drago mi je da mogu da kažem da se pravii paket vojnih reformi koji će biti odobren u oba parlamenta. Drugo, u Bosni postoje tri predsednika. Ni to nije primereno: predsedničku funkciju trebalo bi da vrši jedna osoba, ali će za to biti potrebno izvesno vreme. Treće - policija. Policije moraju da se integrišu, ali i to se pokrenulo. Ima još i mnogo, mnogo drugih stvari... Vladi federacije trebalo bi dati veća ovlašćenja. Međutim, sve te stvari polako počinju da se događaju",
''Glas Amerike'', 4. novembar 2005.
Hrvatsko pitanje i treći entitet
"Pitanje Hrvata je uređeno još 1994. godine pre Dejtona, zašto sada žele da ga otvore
ponovo? Hrvati su potpisali tada sporazum o Federaciji, a ako sada žele da se bore za treći entitet, to je njihova stvar. Ovo je demokratija, mogu da se zalažu za što god žele, ali ako stvorite treći entitet ovde – to će rastrgnuti ovu zemlju na delove. Sa druge strane, prava Hrvata ovde moraju biti poštovana",
''Oslobođenje'', 14. april 2008.
O međunarodnoj pažnji na BiH
"Vreme je da ponovo obratimo pažnju na Bosnu, ukoliko ne želimo da stvari vrlo brzo postanu gadne. Do sada bismo smo već trebali da znamo šta to znači",
''Gardijan'', 22. oktobar 2008.
O najjačoj stranci u Republici Srpskoj, tada SDS-u
"Rukovodstvo te stranke je korumpirano i zločinačko. Oni su otvoreno posvećeni razaranju Dejtona, pretvarajući se da ga podržavaju. Oni su separatisti, a pretvaraju se da su nacionalisti. Ustvari, koriste nacionalizam kao pokriće za kriminal i mafijaštvo. Ljudi koji su njihove najveće žrtve su sami bosanski Srbi koji glasaju za njih",
Dani, 24. novembar 2000.
Različiti školski sistemi uvod u novi konflikt
"Znate šta me ovde zapravo najviše uznemirava? Sad ću vas možda iznenaditi: to je odvojeni školski sistem – imate tri različita. Za 20 godina odrašće nova generacija uz tri različite istorije, a to vodi u novi konflikt. Čini mi se da niko ovde tome ne poklanja dovoljno pažnje. To je sistem za buduću tragediju. Vi ste narod sa komplikovanom istorijom, imate iste korene, istorija je neke ljude odvela u jednu religiju, druge u drugu... A te religije su postale moćan instrument političke organizacije. Ali morate da živeti zajedno. Za to učenje različite istorije nije u interesu naroda BiH",
''Oslobođenje'', 14. april 2008.
