Uspostavlja se banka nuklearnog goriva
Savet guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) usvojio je većinom glasova odluku o uspostavljanju "banke nuklearnog goriva" pod kontrolom ove institucije, iz koje bi se gorivo, u slučaju potrebe, prodavalo zemljama korisnicima.
Kazahstan se ponudio da bude sedište tog skladišta, iz kojeg bi države sa nuklearnim reaktorima, u slučaju nedostatka, mogle da nabave nuklearno gorivo.
Jedna trećina startnog kapitala od 150 miliona evra obezbeđena je navodno od američkog biznismena Vorena Bafeta, preko njegove Inicijative za borbu protiv nuklearne opasnosti, a ostatak će obezbediti SAD, EU, Ujedinjeni arapski emirati, Kuvajt i Norveška.
Cilj uspostavljanja banke nuklearnog goriva, kako se navodi, jeste da se zemljama oduzmu svi argumenti za sopstveno obogaćivanje uranijuma i tako spreči moguće širenje nuklearnog materijala koji bi bio spreman za izgradnju naoružanja.
Uranijum u nisko obogaćenom obliku služi za pravljenje električne energije, a visoko obogaćen se koristi za nuklearno naoružanje. Iran, koji je na meti kritike Zapada, samostalno vrši bogaćenje uranijuma uz obrazloženje da ne može da se, iz političkih razloga, osloni na isporuke iz drugih zemalja.
Ovom bankom bi zemlje mogle dobiti nisko obogaćeni uranijum po tržišnim cenama od IAEA, a zainteresovani moraju biti članice IAEA i u potpunosti ispunjavati obaveze koje proizlaze iz tog članstva.
Države kao što su Iran i Severna Koreja, koje samo delimično ili nikako ne sarađuju sa IAEA, odnosno ne dozvoljavaju inspekcije, ne bi mogle doći do nuklearnog goriva iz nove ustanove.
Ta banka, kako se ističe u saopštenju, ne želi da bude nikakva konkurencija trgovini nuklearnim gorivom na slobodnom tržištu, već da zatvori moguće rupe u mreži snabedavanja.
