Nova (zajednička) evropska diplomatija
Spoljnopolitička i diplomatska služba Evropske unije zvanično je počela s radom i postojeće kancelarije EU širom sveta dobile su viši status, tako da su sada na nivou ambasada. Predviđeno je da u spoljnopolitičkoj službi bude 7.000 zaposlenih, koji će obavljati poslove klasičnog Ministarstva spoljnih poslova, sa sedištem u Briselu, i zastupati interese EU u 100 ambasada širom sveta.
- Evropska unija mora biti u stanju da reaguje na krize u svetu, naravno pre svega diplomatski.
I zbog toga nam je spoljnopolitička služba tako važna, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele.
Evropski poslanik iz Belgije i pregovarač spoljnopolitičke službe Gij Verhofstad smatra da je sada kucnuo i čas za zajedničku evropsku spoljnu politiku.
Sporna novotarija
Kritičari tvrde da nova služba Unije predstavlja nepotrebno dupliranje postojećih Ministarstava spoljnih poslova zemalja članica EU. |
- Budimo pošteni - do sada nije bilo nikakve zajedničke spoljne politike. Sećam se iračkog rata kojim smo se na nivou EU bavili celih 50 sekundi.
Dvadesetsedmorica, tada jednostavno, nisu bila u situaciji da o tome raspravljaju, a kamoli da zauzmu zajednički stav. Tako nešto ne sme da se ponovi, smatra Verhofstad.
Do poslednjeg časa evropska diplomatska služba bila je jabuka razdora: vodili su se sporovi oko toga koliko će uticaja imati članice, kakva će biti njena struktura i ko će biti na najvišim položajima.
Uprkos svim sporovima, Ketrin Ešton, ministarka spoljnih poslova, ukazuje na pozitivne strane nove institucije.
- Ona omogućava saradnju svih 27 članica u spoljnoj politici. Nije reč o tome da se nekom nešto oduzme, nego da se zajedničkim delovanjem obezbeđuje veći uticaj, kaže Eštonova.
Na sličnom putu ujedinjavanja diplomatije uskoro bi se mogle naći i zemlje bivše Jugoslavije. Čini se da su prvi koraci u tom smeru već načinjeni.
