Srpski lopovi "na radu" u Austriji
Broj provala u kuće i stanove u Austriji se u prvoj polovini prošle godine povećao za 40 odsto, a lopovi su najčešće poreklom iz istočne Evrope. Među njima, istaknuto mesto zauzimaju i bande iz Srbije.
Od svih provala u kuće i stanove koje su u Austriji počinjene u toku 2010. godine, čak 68 odsto njih počinili su stranci, a najvećio deo tog broja provala, preko 16 odsto, pripisuje se osobama iz Srbije.
Što se tiče provalnika i bandi sa područja bivše Jugoslavije, oni osim provala u kuće i stanove često vrše i provale u poznate barove i kafiće.
Prema informacijama austrijskog MUP-a, te bande imaju i široku mrežu saradnika koji rade kao dojavljivači i operativcima daju znak kada je vreme za napad. A to je onda kada zaključe da su kase u barovima i kafićima punije nego inače.
"Jugoslovenske“ bande se, za razliku od ostalih, duže zadržavaju u zemlji, a neki njihovi dojavljivači su duže nastanjeni u Ausrtriji, objašnjavaju u austrijskom MUP-u.
Komentarišući da su zbog liberalizacija viznog režima za BiH preduzete dodatne mere, u MUP-u navode da oni već duže odlično sarađuju sa ministarstvima u matičnim zemljama ovih bandi, pa tako i sa nadležnima u BiH.
Na vrhu liste austrijskog MUP-a nalaze se bande iz Gruzije, koje su najaktivnije i koje svoje ljude u Austriju šalju kao osobe koje traže azil. Roba koje se dokopaju najčešće se šalje u domovinu, ali često i u Tursku, bilo putem kurira koji su deo "hijerarhijske strukture", bilo putem pošte.
Moldavci najčešće kradu starije automobile sa kojima onda još neko vreme "operišu" u Austriji, da bi ih, posle određenog vremena i zajedno sa ukradenom robom, transportovali nazad u Moldaviju. Njihova specijalnost su skladišta i trgovine na veliko, dok u stambenim objektima "operišu" veoma retko. Broj ukradenih automobila porastao je za čak 70 odsto.
"Poljaci su specijalizovani za belu tehniku i elektronske uređaje, ali imaju i dobro organizovane strukture koje vrše prevoz ukradenih automobila", objašnjava portparol odeljenja za kriminal u austrijskom MUP-u Aleksandar Marakovic.
"Bande iz istočnoevropskih zemalja među sobom su podelile polja delovanja i jedna drugoj se, ako se to tako može reći, ne mešaju u posao. Oni koji kradu automobile, ne provaljuju u stanove, oni koji provaljuju u kockarnice, ne provalju u skladišta", objašnjava on.
Markovic dodaje da to važi samo za bolje organizovane bande koje se međusobno poznaju i komuniciraju, a manje i slabije organizovane grupe deluju na onim poljima koja im se trenutno čine zanimljivim i manje-više spontano, bez velike prethodne organizacije.
Tako su članovi bandi iz Mađarske, za koje se verovalo da su specijalizovane na krađu vrednih metala kao što je bakar, znali biti uhvaćeni i prilikom provala u kockarnice.
Kriminalci iz Rusije takođe ne biraju polje delovanja, a kao posebno brutalni važe provalnici iz Rumunije. Oni često ne čekaju da vlasnik napusti stan ili kuću, već deluju "na prepad" i gotovo redovno primenjuju silu.
Komentarišući da su zbog liberalizacija viznog režima za BiH preduzete dodatne mere, u MUP-u navode da oni već duže odlično sarađuju sa ministarstvima u matičnim zemljama ovih bandi, pa tako i sa nadležnima u BiH.
